Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Poljska postaje najveća vojna sila u EU: Kako Varšava, u inat Francuskoj i SAD, sa spoljnim saradnicima radi na svom jačanju

Poljska vojska

Zalutala raketa koja je prošle nedelje pala u poljski pogranični grad ubivši dve osobe uznemirila je neke evropske lidere, koji su se zabrinuli kako će reagovati poljska desničarska vlada, naročito jer je postojala mogućnost da je Rusija naredila napad.

Ispostavilo se da je u selo Pževodovo „zalutala” ukrajinska raketa, ali su dugogodišnje nepoverenje Poljske u sve što je rusko i duboka antipatija aktuelne vlade prema Moskvi izazvali zabrinutost od Brisela do Berlina da bi Varšava mogla da napravi neki brzopleti korak.

Poljska je odmah stavila svoje oružane snage u pripravnost i čekala je da se utvrdi šta se tačno dogodilo.

Opšte je poznato da Poljska ima najjaču vojsku u Evropskoj uniji, a sada se radi na tome da ona postane još jača.

Poljska paranoja zbog Rusije navela ju je da se postavi drugačije nego veći deo Evrope, koja je smatrala da je konvencionalno ratovanje stvar prošlosti. Zato ona sada radi na tome da formira naveće kopnene snage u EU.

– Poljska vojska treba da bude toliko moćna da ne mora da se bori samo zbog svoje snage – rekao je premijer Mateuš Moravjecki uoči Dana nezavisnosti Poljske.

To je promena koja je odjeknula kod neizostavnog saveznika Poljske.

Poljska je postala naš najvažniji partner u kontinentalnoj Evropi – rekao je visoki zvaničnik američke vojske u Evropi, navodeći ključnu ulogu koju je ova evropska zemlja igrala u podršci Ukrajini i jačanju odbrane NATO-a na Baltiku.

Iako Nemačka ostaje tradicionalno ključni američki saveznik u regionu, beskonačne debate Berlina o tome kako da oživi svoju vojsku i nedostatak strateške kulture ometaju njenu efikasnost kao partnera, rekao je zvaničnik.

Poljska ulaže značajna sredstva. Varšava je saopštila da će povećati svoju ciljnu potrošnju na odbranu sa 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda na pet odsto. U međuvremenu, Nemačka, koja je prošle godine potrošila oko 1,5 odsto BDP-a na odbranu, raspravlja o tome da li može da održi cilj NATO-a od dva procenta nakon što iscrpi investicioni fond od 100 milijardi evra za odbranu koji je odobren ranije ove godine.

Nestabilna iznutra, složna samo oko jedne stvari

Poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak obećao je u julu da će njegova zemlja imati „najmoćnije kopnene snage u Evropi“ i na dobrom je putu da to obećanje ostvari.

Poljska već poseduje više tenkova i haubica od Nemačke i radi na tome da ima mnogo veću vojsku, sa ciljem od 300.000 vojnika do 2035. godine, u poređenju sa nemačkih 170.000 u ovom trenutku.

Danas poljska vojska ima oko 150.000 vojnika, od kojih 30.000 pripada novim snagama teritorijalne odbrane osnovanim 2017. To su vojnici koji prolaze 16-dnevnu obuku, nakon čega slede kursevi osvežavanja znanja. Na njih se u početku gledalo kao na šalu, ali uspeh Ukrajine u korišćenju mobilne milicije opremljene protivtenkovskim i protivvazdušnim projektilima sada čini ideju mnogo razumnijom.

– Danas su te sumnje nestale – rekao je Blaščak tokom nedavne ceremonije polaganja zakletve novih teritorijalnih trupa.

Za razliku od Nemačke, koja se bori da privuče nove trupe, regrutovanje Poljske privlači pažnju.

– Poljaci imaju mnogo pozitivniji stav prema svojoj vojsci od Nemaca jer su morali da se bore za svoju slobodu. U vojnim krugovima niko ne dovodi u pitanje kvalitet poljske vojske – rekao je Gustav Gresel, bivši austrijski vojni oficir i stručnjak za bezbednost koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Međutim, da li će se poljska vojna moć pretvoriti u politički uticaj u Evropi, drugo je pitanje.

Do sada se to nije dogodilo, velikim delom zato što centrističke snage koje dominiraju EU nemaju poverenja u poljsku vladu, koju kontroliše nacionalistička Partija prava i pravde (PiS).

Tekuće natezanje između Varšave i Brisela oko onoga što EU vidi kao nepoštovanje demokratskih normi i vladavine prava od strane vlade narušilo je ugled zemlje u celom bloku.

Poljska tone politički zbog svojih unutrašnjih sukoba – rekao je Gresel, ističući sukobe koji postoje čak i unutar PiS-a oko pravca zemlje i pitanja koliko daleko ići u kompromisu sa Evropom.

Jedina stvar o kojoj se poljske političke stranke mogu složiti jeste neophodnost jačanja vojske.

Dok je zabrinutost oko Rusije podstakla taj pritisak, Varšava je takođe zabrinuta za pouzdanost Vašingtona. Za razliku od većine ostatka EU, njih ne brine da li će se Donald Tramp vratiti kao predsednik, već da se neće vratiti. Uprkos produbljivanju saradnje između američke i poljske vojske u pomaganju Ukrajini, sadašnje rukovodstvo Poljske ostaje nepoverljivo prema Džozefu Bajdenu, koji je kao kandidat vladu ove zemlje nazvao „totalitarnom“.

Zašto se Poljska okrenula Južnoj Koreji

Vašington pozdravio obećanja Poljske o potrošnji na odbranu, ali postoje i pitanja o tome da li će ih Varšava zaista ispuniti, kao i neslaganje zbog okretanja zemlje Južnoj Koreji po pitanju nekih od njenih najvećih kupovina.

Poljska je ovog proleća potpisala ugovor od 23 milijarde zlota (4,9 milijardi evra) za 250 tenkova “Abrams” iz SAD, što je brza zamena za 240 tenkova iz sovjetske ere poslatih Ukrajini. Njeno vazduhoplovstvo je opremljeno američkim F-16, a 2020. godine Varšava je potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35. Ali fokus njene nedavne vojne potrošnje bila je Koreja, gde je potpisala niz ugovora o kupovini tenkova, aviona i drugog naoružanja.

Poljska je do sada naručila od Koreje oružje u vrednosti od 10 do 12 milijardi dolara, rekao je Marijuš Ćelma, urednik i analitičar portala “Nowa Technika Wojskowa”, veb-stranice za vesti i analizu vojne tehnologije.

Ugovori uključuju 180 tenkova K2 “blek panter2, 200 haubica K9 “Tander”, 48 lakih jurišnih aviona FA-50 i 218 raketnih bacača K239 “Čunmu”.

To je samo korišćena oprema, a apetit Poljske za novim oružjem je još veći.

Kao dodatak trenutnim zalihama, očekuje se da će Korejci isporučiti ukupno 1.000 tenkova K2 i 600 haubica K9 od sredine do kraja 2020-ih.

– Nijedna zapadna zemlja ne želi da poveća svoju vojsku toliko i tako brzo. Ko god da s Poljskom potpiše ugovore o naoružanju decenijama će imati koristi, jer morate da održavate i popravljate opremu – rekao je Ćelma.

Koreja je bila privlačna Varšavi jer je njihova vojna oprema generalno jeftinija od američkih i evropskih alternativa i mogu da je proizvode u kratkom roku. Ove kupovine su prst u oko francuskom predsedniku Emanuelu Makronu koji zagovara „stratešku autonomiju“ u kojoj on zamišlja Evropu koja je u stanju da se brani domaćim (najverovatnije francuskim) oružjem.

Ali poljski lideri nisu krili da je pritisak Evrope na Poljsku zbog njenih kontroverznih reformi pravosuđa i drugih pitanja takođe igrao ulogu u odlukama o odlasku u kupovinu u Seul.

Spremni smo da kupujemo oružje u drugim zemljama EU, ali one moraju da zaustave svoj rat protiv Poljske. Spremni smo da podelimo poslove i novac, ali ne kada nam se kaže da u Poljskoj nema vladavine prava – rekao je predsednik PiS Jaroslav Kačinjski ranije ovog meseca.

Varšava je naručila italijanske helikoptere “Leonardo” za 1,7 milijardi dolara, ali je sporazumom bilo predviđeno da se helikopteri prave u Poljskoj.

Iako niko ne dovodi u pitanje ambiciju Poljske, neki se pitaju kakvi politički motivi pokreću ovu inicijativu. Do 2035. zemlja ima cilj da potroši 115 milijardi dolara na vojsku.

Imajući u vidu važnost bezbednosti za poljsko biračko telo, mnogi sumnjaju da PiS ulaže u vojsku s ciljem da dobije nacionalne izbore sledeće godine, jer stranka gubi na snazi u anketama javnog mnjenja.

Ako dođe do promene vlade, nova vlada će morati da postavi neka teška pitanja o sposobnosti Poljske da finansira tako ogromnu vojnu ekspanziju, rekao je penzionisani poljski general Stanislav Kozijej. Dok je poljska privreda bila snažna poslednjih godina, nivo planirane vojne potrošnje je bez presedana i sigurno će opteretiti budžet zemlje.

– Mora postojati ravnoteža između vojne potrošnje i ukupnog ekonomskog razvoja zemlje. Kakvi god da su planovi, bolje je da prođu kroz analizu kakvi će biti strateški uslovi bezbednosti Poljske nakon rata u Ukrajini – rekao je Kozijej.

Izgleda da Nemačka u međuvremenu pozdravlja jačanje vojske Poljske, uprkos teškim odnosima između dve zemlje i problematičnoj istoriji između njih. Berlin vidi Poljsku kao tampon koji je odvaja od ruske sfere uticaja. Što više tenkova i trupa Poljska ima, to će Nemačka biti sigurnija.

Imam utisak da Nemci vide sledeću ležaljku – rekao je Gresel, misleći na reputaciju Berlina da se opusti i odmori dok saveznici obavljaju težak zadatak u odbrani.

Nemačka pomaže Poljskoj da bi pomogla sebi

Pokazatelj da je Nemačka jedna od zemalja koje najzdušnije podržavaju naoružavanje Poljske jeste i to što se Berlin ponudio da ojača njenu protivvazdušnu odbranu nakon smrtonosnog incidenta prošlog utorka u kojem je zalutala raketa ubila dva civila u selu Pževodovu. Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht je rekla da je Berlin spreman da Varšavi obezbedi svoje borbene avione i rakete za protivvazdušnu odbranu “Patriot”.

– Ponudili smo Poljskoj podršku u obezbeđivanju vazdušnog prostora našim sistemima protivvazdušne odbrane “Eurofajters” i” Patriot” – rekla je Lambrehtova u intervjuu za tamošnje medije objavljenom u ponedeljak, dodajući da Berlin već ima ovo oružje raspoređeno u Slovačkoj i da vlada kancelara Olafa Šolca planira da produži svoje vojno prisustvo tamo do kraja 2023. godine, a „možda i duže od toga“.

Nemačka ministarka je takođe pozvala na jačanje protivvazdušne odbrane u drugim državama članicama NATO-a, posebno u Slovačkoj i baltičkim državama.

Poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak objavio je u ponedeljak na Tviteru poruku u kojoj je rekao da je Varšava sa zadovoljstvom prihvatila ponudu nemačkog ministra odbrane da rasporedi dodatne lansere “Patriot”. On je dodao da Poljska namerava da razmesti protivvazdušne sisteme na granici sa Ukrajinom.

Prošle srede portparol nemačkog ministarstva odbrane Kristijan Tils otkrio je spremnost Berlina da „Poljskoj ponudi poboljšanu vazdušnu policiju sa borbenim vazdušnim patrolama“. On je prestao da iznosi konkretne brojke, dodajući samo da mlaznjaci neće morati da se premeštaju na poljsku teritoriju jer bi mogli da lete direktno iz nemačkih baza.

Tagovi:
Pročitajte još: