Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Evropski parlament usvojio reforme klimatske politike, Srbija želi da se uskladi

Evropski parlament

Evropski parlament (EP) je u Strazburu izglasao izmene u tri oblasti koje su glavni deo klimatskog paketa zakona „Fit for 55“, a Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji želi da se što više uskladi sa klimatskim ciiljevima EU.

Evropski paket zakona „Fit for 55“ se odnosi na cilj EU da smanji emisiju gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, i da poostane klimatski neutralna do 2050. godine.

EP je ove nedelje usvojio izmene sistema trgovine emisionim jedinicama (ETS), klimatskog socijalnog fonda, kao i carine na emisije ugljen-dioksida, koje će morati da plate proizvođači van Evropske unije koji izvoze robu u EU.

Nova pravila za uvoz robe u EU će važiti od 2034. godine i uključivaće carine na gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električnu energiju ili vodonik.

Pregovarač EP za reformu ETS, Peter Lise, izjavio je je ovo „najveći zakon za zaštitu klime svih vremena“.

„Iako su gotovo sve države članice uključene kada je u pitanju zelenija budućnost, propisi i ciljevi predstavljaju izazove“, rekao je on.

Ključni zakoni: Pravila trgovanja emisijama, nema više „klimatskog dampinga“

Trgovina emisijama je ključni instrument za evropsku zaštitu klime. Kompanije moraju kupiti certifikate o zagađenju ako emituju CO2. Ovo bi trebalo da stvori podsticaj da se proizvodi manje. Sistem se sada pooštrava, pri čemu se broj dozvola za zagađenje smanjuje brže nego što je ranije planirano.

Ovo takođe ima za cilj da motiviše zemlje koje nisu članice EU da povećaju svoje ciljeve zaštite klime. Od 2034. godine proizvođači u inostranstvu će morati da plaćaju i emisiju ugljen dioksida (CO2) ako žele da prodaju svoju robu u EU.

Cilj ove mere je da obezbedi da napori u zaštiti klime ne budu potkopani premeštanjem proizvodnje iz EU u zemlje s labavijim propisima. Pravila se odnose na željezo, čelik, cement i aluminijum, ali i na đubriva, struju ili vodonik.

Svako ko želi da uveze ovu robu mora da nadoknadi razliku između cene CO2 plaćene u zemlji proizvodnje i više cene CO2 dozvola u sistemu EU za trgovinu emisijama.

„Prilagođavanje granice CO2 jača princip ‘zagađivač plaća’ kao osnovu za održivu industrijsku politiku. Takav mehanizam štiti evropsko tržište od curenja ugljenika od strane trećih zemalja sa slabijim ekološkim standardima“, pohvalila je nemačka evroposlanica Delara Burkhard, portparolka za ekološku politiku delegacije nemačkih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu.

„Proširivanjem šeme trgovanja emisijama (ETS) na nove sektore, jačanjem njenih instrumenata i ukidanjem besplatnih emisijskih jedinica, obezbedicemo to da će najveći zagađivači u EU morati da napusti stare prakse i pređu na čiste tehnologije, procese i proizvode“, saopštilo je slovenačko Ministarstvo životne sredine, klime i energetike a vezano za mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama.

U leto 2022. godine, Španija je predložila gornju granicu za mehanizam emisija CO2 koji je osmišljen da podstakne smanjenje zagađenja i učini da sektori koji emituju najviše stakleničkih gasova budu isplativi.

„Prilagođavanje granice CO2 jača princip ‘zagađivač plaća’ kao osnovu za održivu industrijsku politiku“.

Francuska, Španija, Nemačka: Posvećeni rezervama?

Dok je Francuska posvećena smanjenju svojih emisija za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, zemlja zaostaje za svojim ciljevima korištenja obnovljive energije za period 2019-2023. godine.

Nadalje, rastuće cene energije i postepeno ukidanje besplatnih dozvola za emisiju CO2 u Evropi ugrožavaju više od 150.000 industrijskih radnih mesta u Francuskoj, navodi proindustrijski tink-tank La Fabrique de l’Industrie u studiji objavljenoj početkom aprila.

Ako se uvođenje mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM) nekada smatralo povoljnim kao sredstvo za zaustavljanje „klimatskog dampinga“ određenih komercijalnih sila, industrijalci ukazuju na nedostatke sistema: oni posebno tvrde da će CBAM samo oporezovati ulazak na evropsko domaće tržište i uticati na konkurentnost evropskog izvoza „suočeni sa stranom konkurencijom koja neće pretrpeti iste troškove ugljenika uzvodno.

Iako Španija podržava paket, još je dug put do toga: 2021. godine, španska bruto emisija ugljen-dioksida iznosila je 288,6 miliona tona. Mada je ovo slično emisiji od 290,1 milion tona iz 1990. godine i znatno ispod maksimuma iz 2007. od 446,7 miliona tona, Španija treba snažnije da smanji emisije. U septembru 2022. godine, glavna opoziciona stranka u Španiji, Partido Popular, predložila je značajno smanjenje cene prava na emisiju CO2 na evropskom nivou na privremenoj osnovi ili, ako je potrebno i pristala, suspenziju njihove primene na nekoliko meseci.

Nakon glasanja, Olaf in der Bek, član nemačkog Bundestaga i portparol za klimatsku politiku nemačke parlamentarne grupe FDP, govorio je o „dobrom danu za zaštitu klime u Evropi“.
Međutim, In der Bek još uvek vidi prostor za poboljšanje: sledeći korak u Nemačkoj jeste da se nacionalni sistem određivanja cena CO2 razvije u pravi sistem trgovanja emisijama s fiksnim ograničenjem CO2 od 2024.
Bugarska poziva na važnost pravnog okvira.

Na neformalnom sastanku ministara za životnu sredinu Evropske unije u Stokholmu početkom prošle nedelje, stav Bugarske uzeo je u obzir izazove za preduzeća.

Prema Bugarskoj, potrebna je akcija za povećanje evropskih proizvodnih kapaciteta za zelene tehnologije i konkurentnost industrije EU, što bi moglo da se postigne minimiziranjem administrativnog opterećenja i za industriju i za javni sektor, ubrzanjem pristupa finansiranju i podsticanjem ulaganja u izgradnju.

Gledajući na očuvanje i povećanje svoje konkurentnosti, država ističe važnost stabilnog i predvidivog pravnog okvira.
Srbija kandidat za pristupanje EU usklađuje svoje ciljeve dekarbonizacije

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je da je cilj za ekonomiju zemlje dekarbonizacija do 2050. godine. Prema njenim rečima, Srbija želi da svoje ciljeve što više uskladi sa ciljevima EU.

„Jedan je udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, naš cilj je 45 odsto udela u 2030. godini i to je realno i ostvarivo. Što se tiče udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, to je nešto što sada pokušavamo da uskladimo. Moja očekivanja su da će to biti više od 30 odsto, a manje od 40 odsto udela”, rekla je Đedović i dodala da zemlja mora da bude ambiciozna, ali realna.

Prema njenim rečima, sedam godina nije dug period za energetske projekte, jer zahtevaju i vreme i velika sredstva, a osim toga, mora da se vodi računa da se obezbedi pravična tranzicija, prvenstveno za radnike u rudarskom sektoru.

Klimatski socijalni fond protiv većih troškova, delimično finansiran prihodima od trgovanja emisijama.

Veći troškovi za potrošače zbog energetske tranzicije, kao što su rast troškova grejanja, trebalo bi da se ublaži fondom vrednim 86,7 milijardi evra od 2026. Klimatski socijalni fond može da se se koristi za rasterećenje domaćinstava ili financiranje investicija, na primer u efikasnije zgrade ili javni prevoz. Tri četvrtine fonda će se finansirati prihodima od trgovine emisijama, a jedna četvrtina od strane država članica.

Fond će obezbediti da troškove zelene tranzicije ne snose nesrazmerno socijalno najugroženiji građani EU, saopštilo je slovenačko Ministarstvo zaštite životne sredine, klime i energetike.

Međutim, portparol za socijalnu politiku nemačke desničarske AfD grupe u Evropskom parlamentu, Gvido Rajl, kritikovao je klimatski socijalni fond kao „indirektno priznanje da je klimatska politika EU elitni projekt koji stavlja veći teret na slabije i siromašnije članice posebno društva“.

Zemlje članice EU još moraju da odobre planove, ali se to smatra formalnošću.

Tagovi:
Pročitajte još: