Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Rusi budućnost vide sve sumornije: Suočavanje s gladnom gomilom moglo bi biti teže od suočavanja s grupom demonstranata

Rusija

Oko 80 odsto Rusa zabrinuto je za svoje finansijsko blagostanje, rezultati su ankete istraživačkog centra fokusiranog na dezinformacije i propagandu Open Minds Insitute (OMI), koji dodaje da je ovo primetan skok od 30 poena u odnosu na poslednje istraživanje u maju. Istaknuto je da Rusi sve više osećaju teskobu i vide sumorniju budućnost zbog posledica invazije na Ukrajinu, ali da delovi stanovništva očigledno ostaju odlučni.

U saopštenju poslatom Euronews-u, osnivač i izvršni direktor OMI-ja Svjatoslav Hnizdovski rekao je da bi porast „mogao da ukaže na trend u kome realno stanje u frižideru pobeđuje TV propagandu, što, ako se nastavi, potencijalno dovodi do povećanog nezadovoljstva ruskog stanovništva.

“Suočavanje sa ljutom i gladnom gomilom moglo bi biti teže od suočavanja sa malom grupom demonstranata koji se protive vladinim akcijama iz moralnih razloga, baš kao što je to bilo u [ruskoj revoluciji] 1917, kada su nedostatak hleba i druge nestašice hrane, u kombinaciji sa neuspesima na frontu, odigrale jednu od kritičnih uloga u društvenim nemirima”, napisao je Hnizdovski.

Dodao je da samo polovina onih koje je anketirao OMI “veruje da prosečan građanin ima sva sredstva da živi dobar život u Rusiji.

Međutim, istraživači na institutu – koji radi u partnerstvu sa pet univerziteta iz SAD-a i Velike Britanije – primetili su da su na poglede Rusa na njihove svakodnevne izazove i budućnost uticala njihova šira politička uverenja.

Istraživanje je podelilo rusko stanovništvo u četiri različite grupe na osnovu njihovog stava prema statusu kvo: jastrebovi, lojalisti, umereni i liberali.

Tačno 84 odsto ispitanika želelo je da ostane u Rusiji, ali je 53 odsto onih koje su nazvali “liberali” želelo da se preseli u inostranstvo.

Nešto više od tri četvrtine ove druge grupe, koja se protivila vladajućem režimu, bila je zabrinuta zbog mogućih ograničenja napuštanja zemlje, dodaje se.

“Proratno orijentisani Rusi su uglavnom zadovoljni svojim životom uprkos postojećim problemima”, navode istraživači.

Međutim, “izlivi anksioznosti” su počeli da se pojavljuju među onima koji su opisani kao “lojalisti” – onima koji se generalno slažu sa ciljevima vlade, ali mogu dovesti u pitanje njena sredstva.

Bez preciznih podataka koliko je Rusa pobeglo iz zemlje

Medijski izveštaji sugerišu da bi broj Rusa koji su pobegli iz zemlje od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. mogao da se bude na stotine hiljada, iako je teško doći do preciznih podataka.

Euronews je u junu razgovarao sa ruskim emigrantima u Evropi. Jedan sagovornik iz Sankt Peterburga, koji je kod kuće protestovao protiv rata, rekao je da je pobegao zbog intenzivne represije.

Studija OMI, za čije potrebe je intervjuisano više od 1.000 ljudi u Rusiji, takođe je dala neke rezultate koji su bili u suprotnosti sa argumentima posmatrača sa Zapada.

Ispostavlja se da sankcije primenjene nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu nemaju značajnog uticaja, osim nekih problema sa preuzimanjem aplikacija i plaćanjem putem Visa i MasterCard-a, rekla je u odgovoru za Euronews dr Džejd Mekglin, koja radi sa OMI.

O efektu zapadnih sankcija Rusiji se žestoko raspravlja. Njena ekonomija je pokazala određenu otpornost i očekuje se da će rasti 2023. godine – za razliku od nekih drugih velikih evropskih ekonomija, uključujući Nemačku.

Ipak, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je u avgustu da sankcijama treba vremena da funkcionišu. Izveštaj Euronews-a iz istog meseca otkrio je da postoji mnogo rupa i pukotina u režimu sankcija Zapada koji su omogućili Moskvi da zaradi milijarde.

Koliko je kritičara “specijalne operacije”?

Teško je razumeti u kojoj meri Rusi zaista podržavaju rat, jer Kremlj žestoko potiskuje antiratno neslaganje.

Kritičari “specijalne operacije”, kako je poznata u zemlji, bili su podvrgnuti velikim novčanim kaznama, hapšenjima i direktnom nasilju, a jedan otac Rus je priveden zbog navodnih antiratnih crteža svoje ćerke u školi.

Elena Koneva, istraživačica u ruskoj kompaniji za ispitivanje javnog mnjenja EktremeScan, u maju je navela ankete koje pokazuju podelu 50/50 između onih koji podržavaju rat i onih koji su protiv njega.

Druge ankete pokazuju da čak dve trećine stanovništva to podržava.

Na svojoj veb stranici OMI napominje da je “svestan mogućih ograničenja koja nameće trenutni politički režim u Rusiji i napete društvene atmosfere koja može uticati na tačnost i pouzdanost rezultata anketa”.

Međutim, tvrdi se da je anketa “pouzdan izvor informacija” jer je učešće bilo dobrovoljno i sprovedeno na mreži, što znači da se ispitanici osećaju “bezbednije”.

U pisanom komentaru, osnivač OMI-ja Hnizdovski je rekao da su ankete takođe potkrepljene sa “opsežnom analizom podataka društvenih medija”, uključujući ispitivanje 900 ruskih veb-sajtova, foruma i istaknutih platformi društvenih medija, pored pregleda više od 140.000 komentara.

Rusija svake godine troši milijarde na propagandu, u velikoj meri intenzivirajući sukob tako što oblikuje perspektive ruskog društva i čak dopire do publike u drugim zemljama, navodi OMI.

Tagovi:
Pročitajte još: