Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Kako bakino vaspitanje može da šteti zdravlju i psihi dece: 7 rečenica koje ne bi trebalo da govori unucima

Baka i unuče

Postoje razni “bapski” saveti za negovanje i vaspitanje dece, a mnoge moderne mame baš ove smernice nerviraju. Baka je superheroina svakog detinjstva i zahvalni smo joj što nam pomaže kada treba da se pričuva dete, ali za neke stvari mame smatraju da loše utiču na razvoj dece.

Evo za koje termine moderne mame smatraju da bake više ne treba da koriste:

1. “Nema priče dok jedeš!”
Naravno, hrana sažvakana 20 puta u potpunoj tišini dobro će se apsorbovati i doneti više koristi nego što se na brzinu proguta. Takođe, jasno je da se ne govori pounih usta, kao i da to može da izazove gušenje. Ali insistiranje da porodična gozba bude održana u potpunoj tišini, je dosadan i bez radosti prizor. I kako dete koje je prihvatilo ovo pravilo može bukvalno da čuje vaše vredne komentare o gutanju i laktovima na stolu? Takođe, mnoge porodice usled nedostatka vremena koriste zajedničke obroke za razgovor i povezivanje. Tako, umesto potpune zabrane govora, uvedite na primer zabranu svađa i obračuna. Ograničenja emocionalnih gestova. I takođe ćete morati da se uverite da dete, poneseno razgovorom, ne zaboravi da žvaće i proguta.

2. “Nećeš ustati sa stola dok sve ne pojedeš.”
Primoravanje dece da pojedu celu porciju čak i kada su sita može nepovoljno da se odrazi na njihovo zdravlje. Ako vaša baka živi sa vama ili vaše dete provodi mnogo vremena sa njom, ne treba zanemariti problem. Da biste izbegli nepotrebno lomljenje kopija, moraćete da se pravilno pripremite. Prikupite informacije o preporučenoj veličini porcije za svako doba u gramima, koristite tehničku opremu – kuhinjsku ili ručnu vagu. I razmislite unapred kako vaša porodica može da pomogne onima kojima je hrana potrebna, pa ono što ostane možete da donirate, zamrznete, sačuvate. Nemojte da terate decu da se prejedaju jer ste spremili veću količinu od potrebne, a sada vam je žao da bacite – ovo posebno važi za bake.

3. “Razbolećeš se zbog promaje i hladnoće.”
Još uvek ima baka koje ne veruju u prednosti provetravanja, hodanja bosonoge i kupanja u bazenu. Spremne su da polovinu dečije garderobe obuku ispod skafandera. Može biti teško ubediti ih. Na kraju krajeva, lagana zimska jakna sa modernom izolacijom izgleda mnogo neozbiljnije od ovčijeg kaputa i vunenih helanke, u kojima je bilo uobičajeno da se deca izvode u šetnje pre trideset ili četrdeset godina. Ovde će roditelji jednostavno morati da preuzmu punu odgovornost za zdravlje sopstvenog deteta.

4. “Ovde ja komandujem!”
Pitanje moći u porodici je složeno. Naravno, onaj koji postavlja pravila i odgovoran je za bezbednost je taj koji je zadužen, a to treba da bude punoletna osoba. Ali to ne znači da dete ne treba da uključite u neko odlučivanje, niti da mu sabotirate liderske kvalitete. Koristite igre uloga: neka beba bude gusarski kapetan, a vi – običan dečak iz kabine. Na porodičnom savetu deca treba da imaju pravo glasa. Čak i četvorogodišnjaci mogu da odlučuju šta će obući, šta da rade za vikend i učestvuju u kreiranju jelovnika. Kada roditelji teže demokratskom stilu rukovođenja, dete uči da rešava sporove bez uvreda i tuča, poštuje tuđe mišljenje i izražava svoje bez kukanja i histerije.

5. “Stariji se moraju poštovati!”
Čini se da ovde nema rasprave. Zaista, neophodno je da deca poštuju starije. Ipak, formulacija je dvosmislena. Ispada da ne treba poštovati juniore? Kad stariji govore, mlađi ćute. Naučite baku da to nije dijalog. Što se tiče poštovanja, vertikala je samo jedna – ono mora da bude obostrano. Ako želimo da naučimo decu da ne slušaju već da sarađuju, moraćemo da shvatimo da je za to potrebno uzajamno poštovanje.

6. “Za dečake – automobili i kockice, za devojčice – lutke”
Usmena tradicija nam je sačuvala mnoge formule koje kratko i jasno prenose suštinu rodnih stereotipa. Slažem se, lakše je živeti sa njima. Na primer, znate tačno koje dete da kupite šta na poklon. “Dečaci ne plaču, devojčice se ne tuku” ili “Dečaci ne treba da se plaše, devojčice ne treba da se prljaju”… Pustite decu da se igraju, ne opterećujte ih sa odabirom igračaka. Ako baka misli da konstruktor nije dovoljno dobra igračka za devojčice, već joj treba još jedna lutka, podsetite je na žene arhitekte, vajare, programere, kao i na muškarce krojače, kuvare, lekare, učitelje…

7. “Nisi kao…”
Lepo vaspitano dete treba da mirno sedi u uglu i crta olovkama (da se ne uprlja) ili čita knjigu. Neće se mešati u razgovor odraslih, neće moliti za poslasticu, neće kopati nos ili se “razvlačiti”u stolici. Vidi se, ali se ne čuje. Ne zna loše reči, neće u bare. Neće se boriti ni za šta, već će otići i naučiti da svira drugi muzički instrument. Svima je bolno poznata slika idealnog deteta, ali takva deca zaista postoje! Naše bake su ih same videle (ili videle one koji su poznavali takvu decu). Pravo dete nikada neće moći da postane ni upola lepo kao junak iz snova svoje bake, i uvek će morati da se zadovolji drugim mestom. Poređenje deteta sa drugima je siguran način da se u njega usadi osećaj krivice i sumnje u sebe. Naše bake su verovale da će takvo takmičenje pogurati dete do velikih dostignuća. I definitivno su pogrešili u vezi ovoga!

Tagovi:
Pročitajte još: