Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Imate li dovoljno jak želudac za Muzej odvratne hrane u Švedskoj? Najsmrdljiviji sir na svetu, paradajz sok sa kozjim okom i još gadosti

Muzej odvratne hrane

Ljude je oduvek fascinirala hrana. Odavno je evoluirala od puke potrebe za preživljavanjem do delikatesa koji miluju naša nepca.

Na svetu je mnogo ljudi koji žude da isprobavaju nove ukuse i hranu iz različitih egzotičnih kultura.

Dok nas kulturne razlike često razdvajaju i stvaraju granice, hrana nas može povezati. Deljenje obroka je najbolji način da strance pretvorite u prijatelje.

A zahvaljujući evoluciji dobili smo i jedan poseban mehanizam – gađenje. On je tu da nam pomogne da izbegnemo bolest i nebezbednu hranu. Gađenje je jedno od šest osnovnih ljudskih emocija. Dok je emocija univerzalna, hrana koju smatramo odvratnom nije. Ono što je ukusno za jednu osobu može biti odvratno za drugu.

A jedan čovek došao je na ideju da otvori Muzej odvratne hrane, koji je počeo s radom krajem 2018. godine u Malmeu u Švedskoj.

Muzej odvratne hrane poziva posetioce da istraže svet hrane i zapitaju se šta jeste a šta nije jestivo.

Njegova izložba ima 80 najodvratnijih namirnica na svetu. Avanturisti će ceniti priliku da pomirišu i probaju neke od ovih ozloglašenih namirnica.

A da li biste se i vi usudili da pomirišete najsmrdljiviji sir na svetu? Ili da probate slatkiše napravljene od hemikalija za čišćenje metala?

Inače, ljudi na planeti jedu svašta. Jedemo seme koje sadrži cijanid i životinje sa toksičnim organima. Većina opasnih jela nastala je kao način da se preživi u teškim vremenima, postajući s vremenom poslastica.

Većina muzeja nastoji da inspiriše i oduševi posetioce kolekcijama prelepih umetničkih dela i fascinantnih istorijskih relikvija. Novi muzej u Švedskoj ima prilično drugačiji cilj: da zakuca čula izlaganjem nekih od najgroznijih namirnica na svetu.

Kako prenosi Dojče vele, ovaj kustoski meni kurioziteta dolazi od ideje Semjuela Vesta, psihologa koji je prethodno napravio Muzej neuspeha. Sa svojim novijim projektom, Vest ne pokušava samo da natera posetioce da preskoče ručak, već se nada da će istražiti kulturnu subjektivnost hrane i osporiti naše koncepte o tome zašto određeni obroci izazivaju, prema Merijam-Vebsteru, tako „snažan osećaj gađenja”.

Posetioci mogu da namirišu i probaju neke od namirnica, a ulaznice za muzej možete iskoristiti kao kese za povraćanje.

Među izloženim jelima su islandsko fermentisano meso ajkule koje umalo da “obori” Gordona Remzija, vrsta sardinijskog sira koji se dobija iz stomaka napunjenog mlekom zaklane koze, kuvani zamorac, ili cui, koji se smatra delikatesom andske dijete; a da ne pominjemo neslavno smrdljivo voće durijana iz Tajlanda.

Oni koji nemaju slab stomak mogu da probaju dašak surstreminga, fermentisane haringe koja se tradicionalno jede krajem avgusta; oštar miris ribe unosi se u foto-kabinu, koja beleži reakciju posetilaca na miris.

Prilikom procene faktora lošeg stanja u hrani, muzejsko osoblje je uzelo u obzir ne samo ukus, miris i teksturu, već i „pozadinu“ – na primer, da li su životinje bile zlostavljane tokom pravljenja hrane. Tako je svinjetina, za koju mnogi smatraju da je ukusna, izložena zbog svoje povezanosti sa fabričkom poljoprivredom.

Vest je, zapravo, bio inspirisan da stvori muzej jer je zabrinut zbog ekološkog uticaja jedenja mesa. Zapitao se zašto su mnogi ljudi voljni da jedu meso životinja poput svinja, ali odustaju od održivijih izvora proteina poput insekata.

„Prepreka je gađenje“, kaže Vest za “Tajms”, a gađenje je, nada se da će pokazati, otvoreno za tumačenje.

Tu su i delikatesi poput penisa bika, začinjene zečje glave, mišje vino i sok od paradajza sa kiselim ovčijim okom.

Tagovi:
Pročitajte još: