Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Struganje jezika može dovesti do svežijeg daha, kaže nauka. Kako se to radi i možemo li da se povredimo tako?

Jezik

Potražite termin „strugač za jezik“ (‘tongue scraper’) na TikToku i susrećete se sa lavinom video snimaka koji veličaju vrline malih uređaja za čišćenje jezika koji podsećaju na ljuštilicu povrća ili otvarače za flaše.

Ako ste sami isprobali ili razmišljate da probate, evo šta kaže nauka o ovim alatima? Da li bi trebalo da provodimo dodatno vreme ispred lavaboa stružući bakterije sa našeg jezika? I da li će vam pomoći ako ste skloni lošem zadahu?

Razmišljanje je jednostavno: čišćenje jezika pomaže u smanjenju nakupljanja ostataka i bakterija koje mu mogu dati neprijatan miris i izazvati loš zadah.

Zdrava usta sadrže oko 700 različitih vrsta bakterija. Ali, kako objašnjava vanredni profesor stomatološkog obrazovanja i istraživanja na Univerzitetu u Plimoutu, Zoe Bruks, loša oralna higijena i nakupljanje bakterijskih obloga ili filmova na jeziku mogu umanjiti raznolikost i omogućiti dominaciju anaerobnih vrsta, onih koje rastu bez kiseonika.

Ove vrste posebno dobro uspevaju u jamicama na zadnjem delu jezika, gde razgrađuju proteine u hrani i pljuvački da bi proizveli smrdljiva, sumporna jedinjenja povezana sa lošim zadahom.

„Što je ovaj film zreliji, to je više anaerobnih bakterija – više bakterija koje proizvode miris“, kaže Bruks. “Dakle, ideja je da će ovi strugači jezika skinuti ovaj film, otarasiti se svih smrdljivih bakterija i onda dobiti zdrav mikrobiom.”

Čišćenje jezika nije moderna tekovina

Iako čišćenje jezika postoji vekovima, neke kulture su više oduševljene njime od drugih. Na primer, u Velikoj Britaniji ne postoje jasne smernice za stomatologe koje bi trebalo da prate o čišćenju jezika, kaže Bruks. „Možda treba da uradimo malo više istraživanja, tako da budemo dobro informisani kada nas pacijenti pitaju“, dodaje ona.

Može li struganje jezika zaista smanjiti loš zadah?

Loš zadah koji nije povezan sa belim lukom,crnim lukom ili drugom smrdljivom hranom može se teško promeniti. Svodi se na pojedinosti o bakterijama u ustima osobe; čini se da su neki ljudi prirodno skloni da zadrže smrdljivije vrste.

„Ne znamo da li je to genetska predispozicija, ali ne postoji lek za to“, kaže Saliha Sad, vanredni profesor biomedicinskih nauka na Univerzitetu Zapadne Engleske, čije se istraživanje fokusira na oralni smrad.

Prema Sad, jedini način da se to reši je dobra oralna higijena, uključujući četkanje, čišćenje koncem i potencijalno čišćenje jezika.

Čak i ako niste neko ko rutinski pati od lošeg zadaha, ove tehnike mogu biti korisne kada se „smrad“ poveća zbog, recimo, infekcije. Očekuje se da će se svačiji dah pogoršati u starosti jer nam opadanje pokretljivosti otežava da budemo izbirljivi u pogledu našeg oralnog zdravlja.

Jedna od njenih studija pokazuje da kod ljudi sa uočljivim lošim zadahom, kombinovanje pranja jezika sa antibakterijskim sprejom može biti efikasan način za smanjenje bakterija na jeziku i lošeg zadaha najmanje šest sati.

U širem smislu, istraživanja sugerišu da je bakterijska prevlaka jezika glavni uzrok halitoze, da je njeno uklanjanje verovatno sigurna opklada, iako su nedavne studije o čišćenju jezika prilično ograničene.

Koji je najbolji način da to uradite? Da li može da se koristi obična četkica za zube?

Specijalizovani uređaji za čišćenje jezika se kreću od metalnih ili plastičnih strugača do mekih silikonskih četkica. Mnoge četkice za zube takođe imaju izbočeni deo na potiljku koji može da deluje kao sredstvo za čišćenje jezika.

U jednoj studiji iz 2022. istraživači su upoređivali strugače za jezik i četkice za zube za smanjenje bakterija na jeziku i smrdljivih jedinjenja koja proizvode, i iako su oba funkcionisala, nije bilo jasnog pobednika.

„Ne postoji siguran dokaz da se kaže da je jedan bolji od drugog“, kaže Bruks. „Ali možda bi strugač mogao biti prijatniji od četkice za zube.”

Takođe, preporučuje meke čekinje umesto tvrdih alata. Dovoljno je jednom dnevno ili nekoliko puta nedeljno, dodaje ona, ili samo povremeno ako nikada niste patili od lošeg zadaha.

Da li može da nas povredi?

Zapravo, moramo da vodimo računa, kaže Sad, koja upozorava na „agresivnu“ upotrebu alata za čišćenje jezika koji mogu oštetiti jezik, dovesti do krvarenja ili dopustiti infekcijama da uđu.

„To je kao kada se peremo“, kaže ona. „Ne peremo ako vidimo da nam koža postaje crvena – a jezik je mnogo osetljiviji, tako da moramo biti pažljivi da ga zaštitimo.

Neki istraživači smatraju da bi trauma ćelija jezika mogla biti povezana sa promenama koje dovode do raka usta. Poslednjih godina, takođe se sugerisalo da narušava mikrobiom jezika. Uništavamo bakterije koje drže pod kontrolom naš krvni pritisak pomažući da se jedinjenja koja sadrže azot u lisnatom zelenom povrću pretvore u azot-oksid – vazodilatator, što znači da otvara naše krvne sudove.

Delimično zbog ovih zabrinutosti, jedna od Bruksovih studija sugeriše da stomatolozi preporučuju vodice za ispiranje usta koje pomažu u održavanju uravnoteženog mikrobioma.

Ali ona misli da je drsko reći da čišćenje vašeg jezika može štetno uticati na vaš krvni pritisak. Kao i svaka odluka koju donosimo o svom zdravlju, moramo odmeriti rizike naspram koristi. Dakle, ako loš zadah utiče na vaš društveni život, možete pokušati sa (nežnim) čišćenjem jezika, piše Science Focus.

Tagovi:
Pročitajte još: