Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

“Dijalog više nije između Beograda i Prištine, već Beograda i Brisela”: Šta posle još jedne runde razgovora bez pomaka

Petković

Epilog sastanaka u Briselu, gde je glavna tema bila odluka Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, jeste da su potrebni dodatni razgovori. To ujedno znači da i ovi poslednji susreti u sedištu Evropske unije nisu doneli rezultate, a na male šanse za ikakav uspeh već je sugerisala činjenica da se glavni prištinski pregovarač Besnik Bisljimi nije ni odazvao pozivu evropskih zvaničnika.

Na sastanku sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom učestvovali su, podsetimo, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, a u srpskoj delegaciji bili su i predstavnici Ministarstva finansija, kao i Banke poštanske štedioce. Na strani Prištine bili su samo predstavnici CBK, dok je Bisljimi ranije saopštio da na sastanku neće učestvovati jer, kako kaže, “pitanje dinara nije deo dijaloga”.

To je, čini se, bio problem za srpsku stranu. Kako je rekao Petković nakon susreta, rešenje za problem dinara na treba tražiti na političkom nivou pošto ne mogu oni koji, kako je rekao, nemaju politički mandat, da pregovaraju o tome.

“Potreban je politički nivo za rešenje, ne može kao Besnik Bisljimi što je uradio, da ne dođe u Brisel, već da pošalje ljude iz takozvane Centralne banke Kosova da odlučuju o nečemu za šta i sami kažu da nemaju mandat”, rekao je Petković.

Sa druge strane, guverner CBK Ahmet Ismailji tvrdi da na sastanku u Briselu nije ni razgovarano o uredbi kojom se zabranjuje upotreba dinara na Kosovu i Metohiji. On je novinarima rekao da će uredba ostati na snazi i da se neće menjati, kao i da je, kako tvrdi, delegacija CBK na bilateralnom i tripartitnom sastanku govorila o tehničkim modalitetima kako da se sprovede uredba.

“Nismo prihvatili druge razgovore. Uredba je na snazi ​​i neće se menjati”, rekao je Ismailji.

Detalji ovog susreta ostali su nepoznanica, ali je i sam Lajčak rekao da “mnoga politička pitanja ostaju bez odgovora”, te da će biti potrebni dodatni sastanci. Samo dan kasnije stigao i poziv Stejt departmenta da se ti razgovori “hitno nastave”

“Sjedinjene Države su bile jasne u izražavanju zabrinutosti u vezi s novom regulativom”, rekao je portparol Stejt departmenta.

Sastanak od kog se malo toga i očekivalo

Neodlazak Bisljimija u Brisel jasno je ukazao da Priština ne odustaje od svog stava, rekao je za Euronews Srbija diplomata Zoran Milivojević.

“Nema nastavka priče. Neodlazak Bisljimija znači da čvrsto ostaju na svojim pozicijama, da nemaju nameru ne da menjaju poziciju nego politiku i stav što se Srbije tiče. Mi mislimo da je cela akcija oko dinara protivpravna i da cela EU ima mehanizme da deluje, ali da očigledno neće. Primena evra, pogotovo ako je protivpravna, a jeste to može da se reši danas, ali očigledno oni to neće, prema tome sve je u rukama Zapada da li žele normalizaciju, da li žele nastavak dijaloga, da li žele deeskalaciju, sve drugo vodi u dalju eskalacju, dalje komplikovanje situacije do nesagledivih posledica”, rekao je Milivojević.

Sastanak u Briselu je pokazao da to više nije dijalog između Beograda i Prištine, nego dijalog između Beograda i Brisela gde Beograd konstantno nudi određena konstruktivna rešenja, odaziva se na sastanke, promoviše dijalog kao jedino moguće rešenje za bilo kakav problem koji postoji na terenu, izjavio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

On je za Tanjug rekao da samim tim što na sastanku u Briselu, koji je juče održan povodom odluke CBK, nije bio glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi je poslata jasna poruka da je Beograd usamljen u nameri da se nađe bilo kakav dogovor.

“To je deo jedne politike koja je vrlo rigidna, koja sa sobom ne nosi bilo kakvu političku racionalnost, a to je da Priština u ovom trenutku insistira na tome da su to neka unutrašnja pitanja i da se ne može razgovarati u Briselu o njima”, dodao je Surlić za Tanjug.

Komentarišući izjavu direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića da što pre mora da se dođe do rešenja kako bi ljudi mogli da prime gotovinu jer će, ako ne bude toga, krenuti da se iseljavaju, Surlić je rekao da se u ovom trenutku ne nazire rešenje zato što je Priština jasna da neće povući uredbu, i dodao da samim tim što su u Briselu poslali predstavnika Centralne banke Kosova koji, prema njegovim rečima, nema mandat da govori o političkim rešenjima, je nešto što upućuje da će se nastaviti sa sistemskom diskriminacijom Srba na Kosovu.

“Mora se naći alternativa i ni na koji način ne podleći onom što jeste cilj Prištine a to je da se Srbima oteža svakodnevni život, pod plaštom neke borbe sa Beogradom. Alternativa je jako važna da ne bi došlo do defetističkog stava i spremnost ljudi da napuste teritoriju Kosova”, istakao je on.

Ima li EU mehanizam za Prištinu?

Nakon nedavnog sastanka na marginama Minhenske bezbednosne konferencije sa Lajčakom i evropskim šefom diplomatije Žozepom Boreljom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da “EU ili nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini”.

Podsetimo, Brisel je već sankcije Kosovu uveo krajem juna prošle godine zbog odbijanja deeskalacije na severu, a one su obuhvatile ekonomske i političke mere. Privremeno je obustavljen rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, blokiran je pristup sredstvima iz evropskih fondova, a uveden je i svojevrstam embargo na pozive prištinskim zvaničnicima za učešće na sastancima visokom nivou i obustavljene su bilateralne posete. U velikoj meri ove mere nisu poštovane, pa čak i od strane samih evropskih zvaničnika.

Na pitanje da li EU ima mehanizme, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike rekao je ranije za Euronews Srbija da ima, ali da je problem što ne postoji jedinstven stav oko njih.

“Neke je već primenila od juna prošle godine sa onim paketom restriktivnih mera protiv Prištine. Međutim, pokazalo se da te mere nisu bile uspešne jer prosto nisu ni na koji način uticale na Kurtija da promeni stavove i sa druge strane negde su se te mere direktno kršile. Jedna od mera je bila zabrana sastanaka na visokom političkom nivou između EU i kosovske vlade, u međuvremenu su i Osmani i Kurti imali zvanične posete. Tako da samim tim donekle je kredibilitet EU urušen takvim potezima država članica koje nisu poštovale taj paket restriktivnih mera. EU ima mehanizme, mogla bi dodatno da pooštri te restriktivne mere, ali problem je jedinstvo u samoj EU, veoma je upitno da li bi svih 27 zemalja se saglasilo oko bilo kakvih novih mera za Kosova. Sasvim suprotno, imamo pritiske da se ovaj trenutni paket restriktivnih mera Kosovu ukine, tako da bilo kakvo pooštravanje je zaista upitno što se tiče EU”, rekao je Pavković.

Kako je naveo Surlić, iako Kurti nastavlja sa svojom politikom konfrontacije sa evropskim predstavnicima i medijatorima, ne dolazi ni do kakvih konkretnih sankcija Prištini zbog čega je, smatra on, ova politika za njega i neka vrsta uspeha.

“Beograd je tu konstruktivna strana koja ne želi da doprinese još većoj konfrontaciji i u takvim okvirima vlada u Prištini ima slobodu da i dalje vrši politiku koja direktno diskriminiše srpsku zajednicu na KiM”, ocenio je on.

Tagovi:
Pročitajte još: