Ah, taj flamenko! Uzbudljiva Španija i priča o njenom temperamentnom plesu

“Mnogi se pitaju šta se krije u tom plesu, muzici i ritmu što oduševi gotovo svakog ko mu prisustvuje”, piše Ivana Dukčević i vodi nas na novo putovanje puno ritma, muzike i strasti.

Smatra se da flamenko vodi poreklo iz južne, najtemperamentnije španske pokrajine Andaluzije, kojom su tokom skoro 700 godina vladali Mavari. U ovom delu Španije, vekovima su se mešali uticaji arapske muzike i trbušnog plesa, ciganske muzike uz tradicionalni zvuk španske gitare – žičanog instrumenta poreklom sa Bliskog istoka. Tokom vekova, flamenko je ove elemente spojio u jednu jedinstvenu muzičko-igračku celinu – po mnogima gotovo filozofiju, koja je pronašla poklonike ne samo u Španiji već širom sveta. Mnogi se pitaju šta se krije u tom plesu, muzici i ritmu što oduševi gotovo svakog ko mu prisustvuje. 

Španski naziv za Rome istovetan je nazivu čuvenih francuskih cigareta “Žitan” (na španskom: “Gitanos” – čita se “Hitanos”) na čijem se pakovanju u retro dizajnu i nalazi slika flamenko plesačice. Polovina od oko 700.000 španskih Hitanosa već vekovima živi u Andaluziji, gde je jedan od njih postao zvezda ne samo u zemlji već i najpoznatiji na svetu. Za čuvenim flamenko igračem Hoakinom Kortezom (Joaquin Cortés), neko vreme setno su uzdisale pevačice Madona i Dženifer Lopez, glumica Ema Tomson, manekenke El Makpirson i Naomi Kempbel, divili mu se režiser Bernardo Bertoluči i modni kreator Đorđo Armani.

Godine 2010, UNESCO je flamenko uvrstio na listu svetske, kulturne nematerijalne baštine. U objašnjenju je ispisano da je flamenko “osećanje i stanje uma – tuge, radosti, tragedije, veselja i straha koji se izražava kroz iskrene i izražajne grimase lica muzičara i plesača, kratkoćom i jednostavnošću. Kao ples strasti i udvaranja, flamenko izražava široki spektar situacija koje mogu varirati od tuge do najveće sreće”.

U Andaluziji, na severoistočnom obodu Granade, na obroncima brda Sakromonte odavno se smestila kolonija Roma u čijim se krečnjačkim kućama-pećinama u brdu nalaze neki od najpopularnijih flamenko restorana – tablaosa, individualne škole ovog plesa, a noćni život često ne prestaje do ranih jutarnjih sati. Ovaj deo Granade veoma je popularan i osim Sevilje smatra se mestom izvornog flamenka. Dvestotine pedeset kilometara zapadnije, u Sevilji, u otkrivanju flamenka Andaluzije u ponudi je bio veliki broj lokala sa celovečernjom ponudom za turiste. Naš izbor međutim, bio drugačiji. U Andaluziji, nedovoljno poznati ali veoma talentovani flamenko umetnici – možda buduće zvezde, često nastupaju u manje poznatim tablaosima i uz veliki žar uspevaju da dočaraju atmosferu flamenka.

Madrid, Corral de la Moreria, Foto: Ivana Dukčević

U Sevilji, u delu grada Santa Kruz nalazi se najveći broj flamenko barova. La Carboneria, lokal nalik bivšem skladištu u koji se ulazi kroz veliku zagasito crveno ofarbanu drvenu kapiju (nalik onoj u koridama), nalazi se u ušuškanoj ulici starog dela grada. Skoro svake večeri, od jedanaest sati uveče u tablaosu se smenjuje druga “trojka” nedovoljno poznatih ali sjajnih flamenko izvođača, nakon čijeg smo programa u trajanju od pola sata kao i većina stranaca oko nas i očigledno dobro obaveštenih lokalaca, neko vreme ostali nemi. Te julske večeri, u lokalu sa improvizovanim drvenim kupama i astalima nastupio je trio u sastavu: pozamašna crnpurasta igračica u ranim tridesetim, gitarista, kao i mladić koji je pevao i održavao ritam pljeskanjem ruku koje su odzvanjale dvojako: kao puckanje i kao kastanjete. Ako vas nekim slučajem ne ozari ritam tapšanja pevača i stepovanje “karmenki” – flamenko cipela igračice koja ovaj ritam prati kao u transu, i ako zbog toga ne budete doprineli frenetičnom aplauzu publike, možda ćete doživeti otrežnjenje kada mladić sa fantastičnim glasom i ritmom u rukama ustane i pokloni se, vrativši se potom iza bara da pere čaše i poslužuje piće. O tablaosu kome nije potrebna reklama, pozitivne kritike napisao je i američki Washington Post. Za razliku od mnogih, flamenko šou se ovde ne naplaćuje – zauzmite mesto za dugačkim drvenim klupama, naručite za barom piće – osvežavajući zeleni koktel Cubanito od limete iz automata sa likerom Havana 5, i prepustite se ritmu i zvuku ispred vas… I ništa više.

Flamenko i sve u vezi njega spada u suvenirsku ponudu Španije. Tufnaste, crveno-crne kecelje sa karnerima za vredne kuvarice, crveno-žute haljine flamenko igračica, ručno oslikane lepeze i kastanjete, češalj za punđu i haljine profesionalnih flamenko igračica, i flamenko cipele – “karmenke” (za stepovanje), ali i plakat za flamenko šou na kojem je moguće ispisati Vaše ime i prezime, te više niko neće moći da kaže da niste bili zvezda flamenka!

Petstotinak kilometara severnije, nedaleko od starog centra Madrida, pred kraj krivudave Mavarske ulice nalazi se najčuveniji flamenko bar (tablao flamenco) ne samo u Madridu, već i na svetu – Corral de la Moreria (“Mavarsko dvorište”). U ovom baru osnovanom 1956, uz prethodnu rezervaciju svake večeri moguće je gledati i slušati flamenko u izvođenju najpoznatijih umetnika Španije. U prospektima ovog tablaosa, osim podataka o pojedinačnim izvođačima, Cuadro flamenco trupama (8 učesnika: dvojica pevača, dvojica gitarista i četiri flamenko igračice), radnom vremenu i načinu rezervacije, možete videti i fotografije mnogih poznatih ljudi planete koji su tokom svog boravka u Madridu, posetili ovaj jedinstveni lokal: Ričard Gir, Nik Nolti, Majkl Daglas, Demi Mur, Marlon Brando, Rolingstonsi, Mohamed Ali, Rok Hadson, Marlen Ditrih, Loren Bekol, Omar Šarif, Bert Lankaster, da pomenem samo neke. Početkom XXI veka, ovaj lokal svrstan u knjigu “1000 mesta na svetu koje morate videti pre nego što umrete”.

Preuzeto: nationalgeographic.rs