Vladimir Đukanović poznat kao “filozof sa Volstrita” studirao je u Americi filozofiju i ekonomiju. Nakon uspšene karijere na polju finansija na Volstritu, preselio se u London i formirao investicioni hedž fond. Pre nekoliko godina vratio se u Srbiju i posato investitor u više industrijskih oblasti. Njegova priča inspiriše mnoge na temu razvoja, uspeha i karijere, ali ih posmatra i kroz prizmu različitih društvenih i psiholoških fenomena.
U jednoj emisiji govorio je koliko vaspitanje od malih nogu može da utiče na razvoj i uspeh odraslog čoveka, pa je istakao kako u Srbiji postoji jedna navika “kukanja” koja se prenosi i na decu.
“Nama je uvek neko drugi kriv, samo mi nismo. I Srbima nikad neće biti bolje sve dok nam u glavi ne bude bolje”, istakao je Đukanović u emisiji “Lično sa Petrom Latinovićem”.
U našim porodicama vlada takozvano generacijskosiromaštvo, ali nije toliko stvar novca, koliko sve, prema rečima Vladimira Đukanovića polazi iz glave:
“Ti ako ubeđuješ svoje dete da ste sirotinja, imaš skoro 98 odsto šanse da će ono biti siromašno. I to ti je jednostavno stav u glavi. To ti je taj pristup svemu u životu. Generacijsko siromaštvo je kada ti generacijama pričaš svojoj deci da ste vi sirotinja. Ti ako se probudiš ujutru i kažeš svojoj deci: ‘Jao, nama je teško, mi smo sirotinja.”
Vladimir je potom ispričao da su njegovi roditelji bili niža srednja klasa, ali da on i njegov brat to nisu osetili u retorici svojih roditelja. Iako je otac bio ratno siroče, njihova majka je imala jedan interesantan stav: “E super, sve je super, sve je top. Idemo dalje, radimo, rokamo. Ona nas je ubedila da nismo sirotinja”, objasnio je Vladimir.
Istakao je koliko je važan pozitivan stav uprkos lošoj situaciji, pa se dotakao primera majki koje su gajile decu u bedi, ali su ih motivisale da se razvijaju i napreduju:
“Gledao sam samohrane majke koje su živele u bedi, to je baš beda, i one su stalno svojoj deci govorile: ‘Izvući ćemo se, izvući ćemo se…‘ I uglavnom se ti ljudi i izvuku…”
