Prema nezvaničnoj evidenciji aktivista, više stotina migranata je izgubilo život na Balkanskoj ruti. Koliki je tačan broj – nije poznato. Uglavnom nije poznat ni njihov identitet pa se sahranjuju kao NN lica na lokalnim grobljima. Te grobove niko ne posećuje.
Najveći broj migranta na ovoj, najpoznatijoj ruti, život gubi na reci. Drina je brza i smrtonosna, a kod Loznice je ona posebno teška prepreka za one koji se odluče da je pređu u nameri da se druge stane reke nastave potragu za boljim životom.
Lokalni meštani u razgovoru za Euronews Srbija kažu da migrante viđaju često u blizini reke, dodaju da oni više nisu novina, i navode da gotovo svakodnevno pokušavaju da pređu reku.
“Oni tu spavaju, jedu, idu ujutru u prodvanicu, onda se vrate. Stalno pokušavaju da pređu Drinu”, pričaju.
Koliko se migranata utopilo u Drini – nije poznato. Kao što nije ni poznato koliko ih je ukupno preminulo i poginulo u Srbiji, ali i na čitavom Balkanu. Institucije ne vode zvanične evidencije. Pravnica NGO “Klikaktiv” Milica Švabić kaže za Euronews Srbija da veliki broj migranata pogine na nekoj od granica Srbije sa drugim zemljama.
“Najveći broj umrlih je u Srbiji – na ulaznim i izlaznim granicama. Takođe u zadnje dve godine prilično veliki broj ljudi je izgubio život između Bosne i Hrvatske”, kaže ona.
Jedini izvor informacija je onlajn baza podataka 4D koju vode aktivisti. Ovde se upisuju smrti migranata na balkanskoj ruti. Dokumentarista Vojin Ivkov kaže da je zabeležno 400 smrtnih slučajeva od 2015. godine.
“Mogu zamisliti koliko tek ljudi umre i za koje niko ne zna. Bilo je zima kada su temperature išle i do minus 20, a oni prelaze te silne reke. Samo neko zaspi, a oni nastave i idu dalje. Mi ćemo tek nalaziti tela po tim džunglama koje su blizu granica i to u narednih deset godina”, kaže on.
Da dosta migranata umire u Srbiji potvrđuje i činjenica da je na lozničkom groblju, izolovano, 12 identičnih humki. Ko ovde počiva, odakle je došao, koliko je imao godina, šta je bio u životu po zanimanju pre nego što je postao migrant, niko nikada neće saznati. Švabić objašnava da na tim grobovima nema napisanih imena i prezimena.
“Problem je što mi zapravo ne znamo ko se sahranjuje. Svi ti grobovi su obeleženi kao NN lica i samo stoji godina smrti. Tako da mi vrlo često ne znamo ko se sahranjuje”, kaže ona.
Ivkov dodaje: “To nisu neznani junaci, to su neznani ljudi”.
Širom Evrope isti problem, ostaje pitanje rupe u zakonodavstvu
I u Evropi je problem gotovo identičan. Više od 1.000 neobeleženih grobnica otkriveno je na migrantskim rutama u Evropskoj uniji, piše Tanjug pozivajući se na Gardijan.
Najmanje 1.015 muškaraca, žena i dece sahranjeno je pre identifikacije tokom protekle decenije, dok je Evropski parlament 2021. godine usvojio rezoluciju koja poziva na identifikaciju ljudi koji su umrli na migracionim rutama i prepoznaje potrebu za koordinisanom bazom podataka za prikupljanje detalja o nastradalima.
Uprkos tome, širom evropskih zemalja ovo pitanje ostaje rupa u zakonodavstvu, bez centralizovanih podataka i usaglašenog procesa identifikacije i sahranjivanja. Problem je potpuno “zanemaren”, smatra evropska komesarka za ljudska prava Dunja Mijatović iznevši stav da zemlje EU ne ispunjavaju svoje obaveze prema međunarodnom zakonu o ljudskim pravima.
“Imamo forenzičke stručnjake, ali je neophodno da ih vlade angažuju”, rekla je Mijatović i dodala da uspon krajnje desnice i nedostatak političke volje mogu da ometaju razvoj odgovarajućeg sistema za rešavanje “tragedije nestalih migranata”.
Više od 29.000 migranata umrlo je na evropskim rutama, od kojih je većina i dalje neidentifikovana i sahranjena u grobnicama na kojima piše “Gospodin X”, “NN” ili “Migrantski brod 4, 25.9.2022” u različitim zemljama EU.
Đurović: Često ne može da se utvrdi identitet nastradalog migranta
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za Euronews Srbija da porodice nestalih ili poginulih migranata često kontaktiraju nadležne organizacije i institucije, što je znak da mnogo ljudi strada na Balkanskoj ruti koji su mimo statistika. Đurović dodaje da mnoga tela tek kasnije isplivaju iz reka.
“Kada dođe do smrti nepoznatog lica postoji jasna procedura da pokuša da se utvrdi identitet, da se uradi autopsija ukoliko je to neophodno. Procedura u tom smislu postoji. Ono što se javlja kao problem jeste kada vi ne možete da utvrdite o kom licu je reč, ne možete da dođete do podataka o identitetu i posle kako ćete i gde sahraniti istu osobu ko će snositi te troškove? To je sve sada u sivoj zoni. U praksi se to nekako rešava”, kaže on.
Kako objašnajva tada obično lokalne samoupave snose troškove sahrane ili to čini Komesarijat za izbeglice i migracije. Takođe, kaže da bi po pravilu trebalo da se čuvaju i DNK podaci, ali upitno je gde se čuvaju i da li se uopšte to radi.
“Neko iskustvo iz BIH i opština blizu naše granice pokazuje da oni tamo čuvaju te podatke nadajući se da će jednog trenutka neko moći da te podatke iskoristi, uporedi, utvrdi da se utvrdi da li je reč o istim licima. Bojim se da to ovde nije slučaj i ne verujem da će porodice nestalih u budućnosti to moći da učine”, rekao je on.
Takođe, Đurović navodi da pored sahrane pronađenog lica postoje i drugi problemi koji nisu naivni, ali su na neki način marginalilzovani.
“Ono što je drugi problem jeste da vi ne znate koje su vere ti ljudi. Dešava se da oni budu sahranjeni na groblju koje nema nikavu vezu sa njihovom verom. Postoji niz problema i kada se radi o u procesu sahranjivanja”, kaže on.
Đurović takođe navodi da se često dešava da ih kontaktiraju proodice onih koji nestanu u ovoj ruti i to je, kaže, znak da mnogi stradaju tokom migracije i da se u ovom slučaju nema preciznih statističkih podataka.
“Mnoga tela isplivaju mnogo kasnije u rekama. Nije samo Drina tako jako opasno, posebno zimi. Radi se o Dunavu takođe, između Srbije i Hrvatske. Radi se o Tisi. Mnoge reke odnose ove živote. Mnogo ljudi nestane, bivaju čak i ubijeni od strane kriminalnih bandi. Posebno su u opasnosti maloletnici bez pratnje roditelja. Tako da mnoga rodbina se onda javlja i vi vidite koliko zapravo ima judi. Možda procenite da je to jedan veliki broj, ali ne znate uvek tačno”, kaže on.
