Cepkati ili seckati povrće?

Sečenjem povrća mogu se izgubiti neki hranljivi sastojci, jer se tako oštećuju njegove ćelije. Zbog toga se preporučuje cepkanje zelenolisnog povrća i bilja, jer tako ćelije ostaju netaknute. Ali, nedavna otkrića pokazuju da i sečenje povrća može da bude korisno.

* Količina polifenola (deluju kao snažni antioksidansi i pomažu u borbi protiv upala u organizmu koje su uzrok različitim bolestima) može da se poveća kada se povrće seče nožem. Naime, kada se ćelije povrća iseku, one stvaraju više polifenola kako bi „zaštitile tkivo povrća od daljeg oštećenja“.

* Ali… Polifenoli daju povrću blago gorak ukus, te menjaju ukus isečenom povrću.

*Sečenjem se može promeniti i tekstura povrća jer oštećene ćelije luče enzime koji čine povrće mekšim i kašastijim. Takođe, isečeno povrće brže tamni, a u ovom procesu tamnjenja se uništavaju polifenoli.

* Ako nećete isečeno povrće odmah kuvati ili poslužiti sirovo, nemojte ga seći nožem. Ako ga isečenog čuvate u frižideru, proces tamnjenja (pa time i uništavanja polifenola) se usporava, ali ne sasvim. Povrće troši vitamin C tokom stvaranja polifenola, pa se i na taj način gubi deo nutrijenata.

* Vrsta noža kojim sečete povrće još više komplikuje stvar. Naime, tup nož više oštećuje ćelije od oštrog noža. Kada povrće dođe u kontakt sa bakrom (ima ga u čeličnim noževima) proces tamnjenja se pojačava, pa je bolje seći povrće keramičkim noževima.
Možda je ipak najbolji savet da jedete što više povrća. Bilo da ga sečete, bilo da ga cepkate ili jedete celog, svakako ćete uneti vredne hranljive sastojke.

Preuzeto: Zdravahrana.com