Neka deca se od malih nogu uspešna u matematici, lako rešavaju zadatke, to im je zabavno, barataju brojevima i geometrijom, dok neka imaju teškoće da zapamte matematičke formule i uzročno-posledične veze. matematika je oduvek za mnoge đake pedstavljala neki vid školskog “bauka”, pa su često deca išla na privatne časove i vežbala danima pred kontrolni. A da li je kefalo za matematiku nasledno? Da li će moje dete imati problem sa matematikom ako ga imam ja, ili će povući dobar gen na tatu koji je iz matematike uvek imao 5?
Istraživanja pokazuju da parijetalni korteks, gornji/srednji deo mozga, igra centralnu ulogu u našoj sposobnosti da obrađujemo numeričke informacije ili numeričku spoznaju. Desni parijetalni region je uključen u osnovnu obradu količine. Levi parijetalni region je uključen u preciznu obradu brojeva i numeričke operacije kao što su sabiranje i oduzimanje.
Studija objavljena u časopisu “Cerebral Cortex” istakla je da leva i desna hemisfera rade zajedno na poboljšanju matematičkih performansi. Snaga komunikacije između dve hemisfere mozga predviđa performanse u osnovnim aritmetičkim problemima.
I genetika i faktori životne sredine mogu odlučiti o vašem odnosu sa matematikom. Matematička sposobnost se smatra složenom osobinom koja uključuje neurološki i kognitivni razvoj, kao i obrazovanje i obuku. Neki ljudi u ranoj fazi imaju loš odnos sa matematikom. Drugi možda vole matematiku i pokušavaju komplikovane probleme kao zabavan izazov.
Poznato je da je matematička sposobnost nasledna. Nekoliko gena koji igraju ulogu u razvoju mozga takođe utiču na sposobnost matematike. Studija objavljena u časopisu “PLOS Biology” identifikovala je genetske varijacije i regione mozga koji utiču na kefalo za matematiku.
Studija sugeriše da geni koji utiču na rani razvoj osnovnog sistema za obradu količine u mozgu mogu uticati na sposobnost matematike.
Postoji li matematički gen: SPOCK1 gen nosi uputstva za proizvodnju proteina koji se zove Testican-1 . vaj gen je uključen u progresiju i prognozu tumora, kao i neurogenezu, što je proces kojim se formiraju novi neuroni u mozgu. SPOCK1 igra ulogu u neurorazvoju; dakle, promene u ovom genu utiču na sposobnost matematike.
Međutim, povezanost između SPOCK1 i matematičke sposobnosti pronađena je samo kod dece, a ne i kod odraslih.
Utvrđeno je da ljudi sa manjim alelom, T alelom, imaju niže matematičke sposobnosti. Rano obrazovanje može uticati na to kako ćete učiti matematiku i na to koliko mu se dopada. Utvrđeno je da nastavne metode, ponašanje nastavnika, kvalitet nastave, motivacija i koncentracija učenika utiču na sposobnost matematike.
Koja još stanja otežavaju učenje matematike
Diskalkulija je teškoća u učenju matematike, a naučnici nisu sigurni u tačan uzrok ovog problema. Ljudima sa ovim stanjem je teško da nauče koncepte vezane za brojeve, izvode tačne matematičke proračune, razmišljaju i rešavaju probleme i izvode druge osnovne matematičke veštine.
Ljudima sa disleksijom i ADHD-om (poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje) je teže da uče i rešavaju matematičke probleme. Motoričke sposobnosti osobe takođe utiču na njihovu sposobnost učenja matematike. Fine motoričke veštine su neophodne za rani razvoj matematičkih veština.
Preporuke za poboljšanje matematičke sposobnosti
Iako genetika delimično utiče na matematičke veštine, možete pratiti određene metode da biste poboljšali sposobnost deteta za rešavanja problema i podstakli da bolje razume matematiku:
Vežbanje je veoma važno da biste postali bolji u matematici. Vežbanjem se dete može naviknuti na rešavanje problema, a možda čak i povećati brzinu kojom ih rešava.
Fokusira se na razumevanje koncepata. Samo učenje i pamćenje formule neće pomoći kada se postavi novi problem sa varijacijama u konceptu. Učenje koncepta može pomoći da razumete šta radite i da poboljšate svoje matematičke veštine.
Razmislite o situacijama iz stvarnog sveta u kojima možete koristiti koncepte koje učite. Ovo će detetu pomoći da bolje razumeju matematiku i pamte.
Dobijaju dodatnu pomoć. Mnogi onlajn alati, softver za učenje i obrazovni video snimci dostupni su u svrhe učenja. Ako dete više voli učenje van računara, kvalifikovani nastavnik može da pomogne.
Postoje određene strategije i metode učenja za osobe sa diskalkulijom da poboljšaju svoje matematičke veštine. To uključuje ponovljeno vežbanje, segmentirani predmetni materijal i različite metode učenja za razumevanje osnovnih koncepata.
Iako genetski kod može pomoći da razumete matematiku, on definitivno nije najveći doprinos uspehu. Ne na duge staze, kada se porede naučene osobine sa genetskim – Naporan rad, priprema i samopouzdanje čine sjajne matematičare. Ovo je dobra vest! Deca imaju više kontrole nad svojim matematičkim uspehom nego bacanje genetskih kockica.
