Umesto u porodičnim albumima buduće generacije tinejdžera, makar u sledećih desetak godina, imaće slike iz ranog detinjstva na „Fejsbuku” iako to nisu lično odobrili. Većina korisnika društvenih mreža koja ima decu postavlja njihove fotografije na mreže, zbog želje da sa rođacima i prijateljima koji ne žive blizu, podele važne momente iz odrastanja.
Nije samo bezbednost, na koju se prvo pomisli, ono o čemu mame i tate treba da razmisle pre nego što sa virtuelnim prijateljima podele sliku svog mališana na kojoj je on zidove sobe, na primer, „ukrasio” delovima ručka. Pitanje je i ko ima pravo da objavi nešto o nekome bez njegovog pristanka?
Koliko je roditelja pitalo decu za dozvolu da „Fejsbuk” prijateljima, kojih je ponekad i po nekoliko stotina, prepričaju anegdote iz vrtića, sa izleta, iz parka? Koliko bi, uostalom, korisnika društvenih mreža dozvolilo da se bez njihovog znanja ili odobrenja dele fotografije na kojima se nalaze?
„Na dve stvari treba obratiti pažnju”, upozorava direktorka Oksford internet instituta. Kako je rekla „Gardijanu”, najpre treba biti oprezan sa podacima kao što su puno ime deteta, datum i mesto rođenja, lokacija i sve ono što bi eventualno neko mogao da iskoristi da ukrade identitet deteta. Druga stvar se odnosi na pristanak i na to šta bi dete u budućnosti želelo da vidi o sebi na mreži.
Kako deca odrastaju, napominju stručnjaci, roditelji bi trebalo povremeno da pogledaju statuse i fotografije koje su o njima postavili na društvene mreže i da obrišu sve za šta procene da bi moglo da smeta njihovim ćerkama i sinovima.
Od mogućih zloupotreba se štite i tako što ne ostavljaju slike na kojima su im deca naga niti one koje bi svima otkrile mesto stanovanja. Međutim, stručnjaci za internet bezbednost podsećaju da je izuzetno teško biti anoniman onlajn – lozinke, fotografije i sve druge informacije mogu biti laka meta hakera.
Preuzeto: b92.net
