Ljudi su odvajkada sujeverni, a Izraz “kucni o drvo da ne čuje zlo” popularan je u mnogim kulturama širom sveta. Ova fraza ima zanimljivo i raznoliko poreklo, koje seže u drevne običaje i verovanja naših baka.
Drevni paganski običaji: Jedno od najranijih porekla ovog sujeverja može se pronaći u paganskim običajima. Stari narodi su verovali da su duhovi i božanstva prisutni u prirodi, posebno u drveću. Kucajući o drvo, ljudi su tražili zaštitu ili blagoslov od ovih, naješće zlih duhova ili božanstava. Ovo bi se moglo smatrati načinom komunikacije s duhovnim svetom. Prema pisanjz “Brever’s Dictionari of Phrase and Fable” iz 1870. godine, “tradicionalno, određena stabla, kao što su hrast, jasen, lešnik, glog i vrba, imala su sveto značenje i stoga zaštitne moći.“ Svako ko je od njih tražio nešto – morao je da dodirne koru drveta da bi stupio u kontakt sa njima a ako se želja ispuni, morao je da dođe ponovo di na isti način da se zahvali božanstvu.
Hrišćanstvo i drevna Evropa: U srednjovekovnoj Evropi, posebno sa širenjem hrišćanstva, neki običaji su se preoblikovali. Postojalo je verovanje da drvo ima posebno značenje zbog povezanosti sa drvetom krsta na kojem je Isus Hristos razapet. Kucajući o drvo, vernici su tražili Božju zaštitu ili pomoć.
Folklor i narodna verovanja: Ovaj izraz se takođe razvijao kroz različite folklorne i narodne tradicije. U mnogim kulturama, kucajući o drvo se smatralo načinom da se “odagna zlo” ili da se spreči da se loša sreća ili loše vesti ne obistine.
Objašnjenje stručnjaka
Antropolog Bronislav Malinovski, koji se smatra osnivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa 20. veka, ima teoriju o takvim postupcima, nazvanu “teorija anksioznosti i rituala”. U njemu se navodi da anksioznost koju stvara neizvesnost navodi ljude da se okrenu magiji i ritualu kako bi stekli osećaj kontrole.
Moderna upotreba
U modernim vremenima, fraza “kucni o drvo” često se koristi u polušaljivom kontekstu, bez prave religiozne ili duhovne konotacije. Ljudi će kucajući o drvo ukazati na želju da se izbegne loša sreća nakon što izraze neku nadu ili optimizam, kao način da se “ne urekne”.
Iako poreklo ovog sujeverja varira u zavisnosti od kulture, zajednički element je verovanje u moć drva kao simbola zaštite, snage i povezanosti sa višim silama ili prirodom. Ovaj običaj je primer kako se drevna verovanja i običaji mogu održati i prilagoditi vremenom, postajući deo svakodnevnog života i govora.
