Rođena je kao Rakel Tehada, 5. septembra 1940. godine u Čikagu, odakle se, još kao veoma mala devojčica, sa porodicom seli u Kaliforniju. Odrastala je u suncem okupanom delu Amerike, uz strogog oca, ali i beskrajno zanimljivu majku. Njena majka bila je fakultetski obrazovana i uvek besprekorno doterana, svedočila je Rakel godinama kasnije, što je na nju i njeno odrastanje ostavilo veliki pečat. Njihov brak, u kome, opet prema Rakelinim rečima, nije bilo mnogo nežnosti i gde je otac umeo da bude pravi tiranin u odnosu prema majci, bio je duboko urezan u svest ove talentovane glumice. U svojoj autobiografiji „Dublje od dekoltea“, zapisala je sledeće: „Nikako nisam htela da budem poput nje, ali mislim da sam joj nalik po mnogo čemu. U svakom slučaju, ženstvenost sam nasledila od nje. Ali, pokorno slušati zahtevnog muškarca? Ni slučajno! Osim toga, posle četiri muža mislim da nisam dobra kandidatkinja za suprugu, jer previše volim svoju nezavisnost“. Ove reči istinski su bile ogledalo njenih životnih izbora.
Sa petnaestak godina, zaljubila se u Džejmsa Velča, s kojim se venčala već 1959. godine, neposredno pre studija glume koje će otpočeti. Iz ovog braka, Rakel je dobila dvoje dece i bila je uzorna majka, ali nikad nije želela da odustane od svoje filmske i glumačke karijere. Tako je ubrzo napustila prvog muža i sa malom decom se uputila u Holivud 1963. godine – bez novca i bez bilo kakvih poznanstava, samo sa jakom ambicijom. Ipak, njena inteligencija i snalažljivost brzo su joj prokrčili put do menadžera Patrika Kertisa, koji joj je obezbedio nekolicinu manjih uloga koje su je vinule u zvezde.
U svojim ranim dvadesetim godinama, sa svojim izuzetnim ženskim atributima i nesvakidašnjom lepotom, prilepila je uz male i velike ekrane milione ljudi, a epitet međunarodnog seks simbola stekla je kada je snimila filmsko ostvarenje „One Million Years B.C.“ 1967. godine. Iako je u ovom filmu dobila sporednu ulogu, sa tek nekoliko rečenica teksta, njen bikini je privukao pažnju svetske javnosti, pa su posteri sa njenim likom prodavani u neverovatnim tiražima. Nakon ovog uspeha, neko vreme živela je i radila u Evropi, a tamo se i venčala sa Kertisom. Po povratku u Ameriku, snimila je par filmova, a upisala se u istoriju i kao glumica koja je učestvovala u prvoj međurasnoj sceni seksa u Holivudu ikada – sa Džimom Braunom u filmu „Sto pušaka“.
Nedugo zatim, doživela je fijasko na filmskom platnu: neslavno je prošla njena uloga u filmu „Majra Brekenridž“, pa je proglašena najgorom glumicom svih vremena. Ovo je pogodilo Velčovu, pa je godinama radila na tome da sa sebe skine etiketu seks simbola, a zaradi epitet dobre glumice. Tokom 1972. godine rastala se od drugog muža i ponovo je otišla u Evropu, gde je Barton snimao „Plavobradog“. Imala je aferu sa njim, a kasnije su je povezivali sa mnoštvom drugih poznatih muškaraca. Njen imidž koji je stekla u ranim dvadesetim pratio ju je čitavog života, a stvarne činjenice govore sasvim suprotno. Naime, Rakel Velč se čak nije nikada slikala za Plejboj, niti se pojavila na filmskom platnu potpuno naga.
Godine 1973. osvojila je Zlatni globus za ulogu u filmu „Tri musketara“, ali ni to joj nije pomoglo da njen glumački ugled poraste. Od tog trenutka, holivudska karijera bila je na zalasku, a Rakel se posvetila televizijskim emisijama, nastupima u klubovima, najviše u Evropi. Početkom osamdesetih je u Parizu upoznala Andre Vejnfilda, za koga se naposletku udala i s kojim se vratila u Holivud. Tamo je na pomolu bio novi fijasko – dobila je ulogu u filmu „Cannery Row“, ali je posle nepunih mesec dana otpuštena sa seta i uloga je dodeljena Debri Vinger. Ovakav skandal dugo nije bio zabeležen u filmskom svetu, a Rakel su optužili za neprofesionalnost. Posvetila se mjuziklima u Brodveju, kao i pisanju knjige, fitnes savetima i slično. Od Vejnfilda se razvela 1990. godine. Veliki povratak na film usledio je tek 1994. godine kada je odigrala sebe u filmu „Goli pištolj 33 1/3“.
Tokom 1999. godine upoznala je Ričarda Palmera, bogatog vlasnika lanca picerija, sa kojim je ostala do svoje smrti.
Na Plejbojevoj listi zauzela je visoko treće mesto 100 najseksipilnijih zvezda veka, a da to nije slučajnost svedoči i interesantan podatak da je u jednom od najčuvenijih filmova svih vremena, „Bekstvo iz Šošenka“, glavni junak iza njene slike krio tajni tunel koji je godinama kopao kako bi se izbavio iz zatvora. Ona je u svojoj autobiografiji 2010. godine zapisala: „U filmu Timu Robinsu treba više od 20 godina da probije tunel i dokopa se slobode. Ponekad sam se pitala hoću li se ja ikad iza te slike s plakata probiti na svetlo slobode“. Dakako, ovo pitanje nije bilo neosnovano, budući da je čitavog svog života bila rob stereotipa koji joj je nametnut – da je ona ništa drugo do seks-bomba. Ipak, njeni filmovi su i danas jednako gledani kao i u vreme kada su snimljeni, pa je tako dugovečnost tih ostvarenja demantovala ovaj stereotip.
Rakel Velč preminula je u osamdeset drugoj godini, nakon kraće bolesti, 15. februara 2023. godine, a svi svetski mediji prenose ovu vest kao udarnu. Da je ostala zapamćena, nema sumnje. Po čemu, reći će vreme.
