Mnogi roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili bolestima polažu nadu u terapije životinjama. Da li je ova nada opravdana?
Bilo sa kućnom mačkom, sa kozama na selu ili u šetnji u zološkom vrtu, nesporno je da deca imaju koristi od kontakta sa životinjama. Mogu li psi da pomognu kod bolesti ili invaliditeta? Ciljano i svesno korišćenje životinja u terpijske svrhe koristi se godinama unazad i razlikuje se od običnog provođenja vremena u okruženju sa životinjama.
„Životinje podržavaju terapiju“, kaže psiholog Mendi Veber iz grupe za istraživanje odnosa između ljudi i životinja na Veterinarskom fakultetu u Drezdenu. “Životinje nikada ne mogu zameniti drugi oblik terapije. Istovremeno, one imaju funkciju “ledolomca”.” To znači da se deca brže opuštaju i da su pristupačnija terapeutima, posebno ako je moguć samo neverbalni kontakt. Najčešća je terapija psima.
Nijedna druga životinja nije tako dobro prilagođena ljudima kao pas. U psihoterapiji, psi se mogu koristiti za decu sa širokim spektrom poremećaja – na primer posttraumatskim stresnim poremećajima, autizmom ili anksioznim poremećajima. Kontakt sa psom dovodi do pozitivnih promena u ponašanju u kratkom roku, smanjuje stres i povećava pozitivne emocije deteta.
Hipoterapija, terapija u kojoj se koriste konji takođe je česta. Oblasti primene uključuju neurološke i mišićne bolesti. Ova terapija potvrdila je izvestan uspeh kod dece sa infantilnom cerebralnom paralizom, poremećajima kretanja usled oštećenja mozga u ranom detinjstvu: Ovo uključuje poboljšanje ravnoteže, spastičnost i reflekse kroz impulse pokreta konja. Lekovito jahanje, koje se koristi za lečenje mentalnih bolesti, nije još uvek dovoljno naučno potvrđeno.
