Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Evropska unija zagrizla veći kolač nego što može da proguta: Koje su alternative EU za ruski gas

rusija

Nemačka je obustavila sertifikaciju gasovoda „Severni tok 2″, Brisel je uveo sankcije Moskvi, a sada panično traže zamenu za pouzdanog partnera kojeg su imali u Vladimiru Putinu.

Evropska komisija predstavila je u utorak plan po kome bi EU do 2030. godine trebalo da postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva, na prvom mestu gasa, kao i da odgovori na rastuće cene energije i popunu zaliha gasa za sledeću zimu.

Planom se predviđa da se do ukidanja zavisnosti EU od fosilnih goriva iz Rusije dođe pre 2030. godine, i to diverzifikacijom snabdevanja gasom kroz veći uvoz tečnog prirodnog gasa od dobavljača koji nisu iz Rusije, većom proizvodnjom i uvozom biometana i obnovljivog hidrigena.

Planom su predstavljeni i brže smanjenje upotrebe fosilnih goriva u evropskim domaćinstvima i industriji, povećanje energetske efikasnosti, obnovljivih izvora i elektrifikacije u EU.

U Evropskoj komisiji ocenjujuju da bi se na ovaj način do 2030. godine smanjila potrošnja fosilnog gasa u EU za 155 milijardi kubnih metara, što je jednako evropskom uvozu iz Rusije u 2021. godini.

Vreme je da se pozabavimo našim ranjivostima i da što pre postanemo nezavisniji u našim energetskim izborima. Obnovljivi izvori energije su jeftin, čist i potencijalno beskonačan izvor energije. Umesto da finansiramo industriju fosilnih goriva negde drugde, stvaraćemo nova radna mesta ovde – rekao je potpredsednik Komisije Frans Timermans.

Plan Evropske komisije daje državama članicama dodatne smernice za regulisanje cena energenata u izuzetnim okolnostima, uključujući preraspodelu prihoda energetskog sektora, trgovinu emisijama velikih potrošača, kao i upotrebu državne pomoći za kratkoročnu podršku kompanijama pogođenim visokim cenama energije.

Istovremeno, u EK kažu da će razmotriti hitnu meru privremenog ograničenja cena električne enerigije kako bi se ograničio efekat skoka cene gasa na tržištu.

Plan predviđa i da se do aprila predstavi zakonski predlog koji bi zahtevao da podzemna skladište gasa širom EU budu popunjena najmanje do 90 odsto kapaciteta svakog 1. oktobra.

EU uvozi većinu gasa koji troši, a iz Rusije je prošle godine uvezeno oko 45 odsto, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Tekst takođe sadrži nekoliko mera usmerenih na povećanje kapaciteta EU za obnovljivu energiju, nazvanih „novi energetski sporazum“.

Brisel želi da zemlje EU „brzo mapiraju, procene i obezbede odgovarajuću dostupnost kopna i mora za obnovljive projekte“ i zalaže se za korišćenje prihoda sa tržišta ugljenika EU, Sistema za trgovinu emisijama i za finansiranje novih instalacija.

U junu će Komisija izneti preporuku o izdavanju dozvola za obnovljive izvore energije s ciljem da se smanji birokratija i ubrza njihovo uvođenje, kao i za samostalnu solarnu strategiju.

Solarna energija na krovovima „ogla bi da pokrije skoro četvrtinu potrošnje električne energije u EU, navodi se u nacrtu. Ali primećuje se da je blok zavisio od uvoza panela i ćelija i da je 20-25 odsto planiranih solarnih projekata EU moralo biti ili odloženo ili potpuno otkazano 2021. godine, uglavnom zbog porasta troškova energije, materijala i logistike.

Solarna strategija će uključivati mere za ubrzanje instalacija i „pomoć u razvoju lanca vrednosti za solarnu energiju i jačanje konkurentnosti EU“.

Brisel takođe želi da podstakne proizvodnju biogasa, preporučujući da se u celom bloku proizvodi 35 milijardi kubnih metara do 2030. i tražeći od zemalja da usmere sredstva iz Zajedničke poljoprivredne politike ka „proizvodnji biogasa iz održivih izvora biomase“.

Pored novih mera, Komisija takođe kaže da će brza implementacija paketa klimatskih zakona „Fit for 55“, koji je trenutno pod nadzorom Saveta i Parlamenta, biti ključna. Set predloga uključuje planove da se zgrade učine energetski efikasnijim i okvir za proširenje kapaciteta obnovljive energije u bloku.

– Primena „Fit for 55“ već će dovesti do smanjenja oslanjanja EU na gas za 23 odsto do 2030. godine – navodi se u nacrtu teksta.

Cene energenata skočile u nebo

Zapadne sankcije uvedene nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini izazvale su skok globalnih cena energenata i pad poverenja potrošača u Evropi. Rusija je odsečena od zapadnih finansijskih tržišta, a ekonomisti očekuju da će evropska ekonomija mnogo trpeti zbog toga.

Analitičari Barklisa povećali su svoju prognozu inflacije u evrozoni za 2022. za 1,9 procentnih poena, na 5,6 odsto. Drugim rečima, borbe u Ukrajini podstiču stagflaciju, koja doprinosi visokoj inflaciji i slabom ekonomskom rastu. Najbolji nedavni primer su sedamdesete, kada je poremećaj u snabdevanju energentima pogodio razvijene ekonomije.

Stagflacija je noćna mora za političare, koji imaju malo dobrih opcija da obuzdaju nestalne cene bez štete po ekonomiju. U Sjedinjenim Američkim Državama tokom sedamdesetih godina predsednik Federalnih rezervi Pol Volker na kraju je bio primoran da podigne kamatne stope na nivoe bez presedana kako bi inflaciju stavio pod kontrolu.

Evropa bi se sada mogla suočiti sa nečim gorim od stagflacije: potencijalnom recesijom sa inflacijom koja je van kontrole.

Analitičari Barklisa ističu da bi, čak i nakon velikih smanjenja njegovih prognoza, ekonomska situacija mogla da bude lošija nego što se očekivalo. Situacija je krajnje neizvesna, upozorila je banka.

Najgori scenario za evropsku ekonomiju

Potpuna zabrana uvoza ruskih energenata podigla bi cene nafte tipa brent na 160 dolara po barelu i gurnula evrozonu u treću recesiju od početka pandemije koronavirusa, navodi „Capital Economics”.

– Kolaps u trgovini ruskim energentima ubrzao bi racionalizaciju električne energije u delovima Evrope, što bi zauzvrat prekinulo lance snabdevanja i moglo bi podstaći dodatni inflatorni pritisak na globalnom nivou. Više cene energenata takođe bi podigle cene poljoprivrednih proizvoda i industrijskih metala – rekla je ekonomistkinja Kerolajn Bejn za Si-En-En.

Rusija, kojoj su potrebni energetski prihodi da bi finansirala državnu potrošnju i održala svoju ekonomiju na površini, upozorila je Zapad o zabrani uvoza nafte.

Apsolutno je jasno da bi odbijanje ruske nafte dovelo do katastrofalnih posledica po globalno tržište. Porast cena bi bio nepredvidiv. Bio bi 300 dolara po barelu, ako ne i više – rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak na državnoj televiziji, a prenosi Rojters.

Američki, britanski i kanadski zvaničnici već razgovaraju o zabrani uvoza nafte, dok su lideri EU jasno stavili do znanja da blok još ne može da se pridruži ovim merama zbog uticaja koji bi ovakav potez imao na domaćinstva i preduzeća.

Ovo nisu dobre vesti za centralne banke, posebno za Evropsku centralnu banku (ECB).

– Mislimo da će ECB ostati uzdržana u vezi sa sukobom i da bi čak mogla da zahteva popustljiviji stav. Uz to, ECB će učiniti sve što je potrebno da spreči da se ove borbe pretvore u ekonomsku i finansijsku krizu – napisali su analitičari Barklisa.

To će verovatno značiti da nema povećanja kamatnih stopa pre marta 2023. Barklis takođe očekuje od centralne banke da zadrži sve opcije na stolu kada je u pitanju održavanje stabilnosti.

Američki gas dostigao rekordnu cenu

Američki vozači nikada nisu više plaćali benzin. Cena za galon običnog gasa sada iznosi 4,17 dolara.

Time je oboren prethodni rekord od 4,11 dolara po galonu koji je dostignut u julu 2008, izvestio je Si-En-En.

Dok Rusija nastavlja svoju vojnu operaciju u Ukrajini, cene gasa rastu brže nego kada je uragan “Katrina” udario na naftne platforme i rafinerije duž obale američkog zaliva 2005. godine.

Prosek od 4,17 dolara znači da je cena porasla za 55 centi po galonu samo tokom prošle nedelje i 63 centa, ili 18 odsto, od 24. februara, dana kada su ruske snage pokrenule vojnu akciju u Ukrajini.

Rast cena gasa neće uskoro prestati, istakao je Tom Kloza, globalni šef energetske analize za OPIS.

– Mislim da ćemo dostići 4,50 dolara po galonu pre nego što dođe do pada. Pitanje je koliko će stanje zbog toga biti loše i koliko dugo će to da traje. Moguće je da ćemo plaćati čak i pet dolara po galonu. Ne bih to predvideo pre nego što su borbe počele – rekao je Kloza.

Koliko je Evropa zavisna od ruskog gasa?

„Gasprom”, koji ima monopol na izvoz ruskog gasa gasovodom, saopštio je u ponedeljak da i dalje isporučuje gas u Evropu preko Ukrajine u skladu sa zahtevima kupaca.

Evropa od Rusije dobija oko 40 odsto svog prirodnog gasa, pri čemu se većina transportuje gasovodima.

Neki gasovodi prolaze kroz Ukrajinu, dok drugi idu alternativnim putevima, kao što je „Jamal-Evropa“, koji prolazi kroz Belorusiju i Poljsku do Nemačke, i „Severni tok 1“, koji ide kroz Baltičko more do Nemačke.

Većina evropskih zemalja smanjila je oslanjanje na ruski gas poslednjih godina. Tokom 2021. ukrajinski tranzitni koridor je uglavnom korišćen za gas koji je išao u Slovačku, a zatim u Austriju i Italiju.

Zasada nema sankcija za rusku trgovinu ugljovodonicima, iako je moguće da bi Moskva mogla da obustavi prodaju gasa Evropi u znak odmazde za sankcije ili bi sukob u Ukrajini mogao da ošteti rute snabdevanja.

„Rystad Energy” procenjuje da 52 milijarde kubnih metara gasa godišnje dolazi u Evropu preko Ukrajine ili preko obližnjih ruta, dok Rusija Evropi isporučuje od 150 do 190 milijardi kubnih metara.

Odakle još Evropa može da nabavi gas?

Neke zemlje imaju alternativne opcije snabdevanja, a evropska gasna mreža je povezana tako da se snabdevanje može deliti, iako je globalno tržište gasa bilo opterećno i pre ukrajinske krize.

Nemačka, najveći evropski potrošač ruskog gasa, koja je zbog ukrajinske krize obustavila sertifikaciju novog gasovoda „Severni tok 2“ iz Rusije, mogla bi gasovodima da uvozi gas iz Britanije, Danske, Norveške i Holandije.

Južna Evropa može da uvozi azerbejdžanski gas preko Transjadranskog gasovoda do Italije i Transanadolskog gasovoda za prirodni gas (TANAP) kroz Tursku.

Sjedinjene Američke Države, koje izvoze tečni prirodni gas, takođe su nastojale da nametnu svoje izbore Evropi tražeći od proizvođača tečnog prirodnog gasa u zemlji i inostranstvu da povećaju snabdevanje, planirajući da EU na taj način učine što zavisnijom od sebe, a manje zavisnom od Rusije.

Uvoz tečnog prirodnog gasa u severozapadnu Evropu, uključujući i iz SAD, ove godine je dostigao rekordne vrednosti.

Ali Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača tečnog prirodnog gasa, rekao je da nijedna država ne može da zameni ruske isporuke Evropi, pri čemu je većina njih vezana dugoročnim ugovorima o snabdevanju.

Evropski terminali tečnog prirodnog gasa takođe imaju ograničen kapacitet za dodatni uvoz, iako neke evropske zemlje kažu da traže načine da prošire uvoz i skladištenje.

Šta EU može da koristi umesto gasa?

– Tečni prirodni gas

Gas je u Evropi veći problem od nafte i, iako se zima bliži kraju, i dalje postoji potražnja za uvozom. Norveška, drugi najveći snabdevač u Evropi posle Rusije, već radi maksimalnim kapacitetom.

Evropske zemlje će sada možda morati da počnu da uvoze veću količinu tečnog prirodnog gasa, koji dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država.

Međutim, iako se tečni prirodni gas smatra najčistijim fosilnim gorivom, i on negativno utiče na klimu.

Sa druge strane, stručnjaci smatraju da nema dovoljno tečnog prirodnog gasa da bi se pokrile sve potrebe u Evropi.

Nemačka želi da ga uvozi iz Katara i kupuje gas od drugih evropskih zemalja, a takođe razmatra mogućnost izgradnje sopstvenog terminala u zemlji.

– Ugalj

Ako EU prekine svoje gasne veze sa Rusijom, pojedini smatraju da bi države članice morale da pribegnu ponovnom aktiviranju elektrana na ugalj.

Ugalj se smatra najgorim fosilnim gorivom, koje je posebno odgovorno za rast globalnih prosečnih temperatura, stoga bi ova alternativa imala izuzetno štetne ekološke posledice.

– Da bismo bili spremni na najgore, možda ćemo morati da otvorimo i pokrenemo elektrane na ugalj – rekao je nemački ministar ekonomije Robert Haber.

Ako bi se Nemačka vratila na ugalj, prekršila bi svoje “zeleno obećanje” o postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj do 2030. godine.

– Obnovljiva energija

Pojedini evropski lideri tvrde da je vojna akcija Rusije u Ukrajini zapravo pružila šansu da se ubrza prelazak na obnovljive izvore energije, uključujući nuklearne elektrane.

Nemačka sada ima cilj da ubrza rast svoje solarne energije i projekata vetra na kopnu i moru. Ministar ekonomije Robert Habek, vodeći član stranke Zelenih, rekao je da je brže širenje obnovljivih izvora ključ za smanjenje zavisnosti Nemačke od ruskih fosilnih goriva.

Nuklearna energija je takođe mogućnost. Nuklearna proizvodnja je porasla za šest odsto u 2021. u poređenju sa 2020. Problem u ovom trenutku jeste to što su brojne nuklearne elektrane dostigle kraj svog životnog ciklusa, a skupo je ponovo ih izgraditi. Njihov radni vek je samo oko 40 godina.

Uvoz goriva zasnovanih na vodoniku takođe bi mogao da igra važnu ulogu. Međutim, prema rečima dr Maksa Lejsi-Barnaklija, istraživača za pravedne tranzicije u Jedinici za istraživanje naučne politike (SPRU) na Univerzitetu u Saseksu, i Rusija pojačava svoje planove za vodonik.

– Smatrajući novo tržište vodonika kao vitalnu komercijalnu priliku, Rusija cilja 20 odsto globalnog tržišnog udela vodonika do 2030. godine, sa 127 miliona dolara investicija u naredne tri godine i ambicijama da postane vodeći svetski proizvođač i izvoznik energije vodonika – objašnjava on.

Preuzeto: 24sedam

Foto: 24sedam

Tagovi:
Pročitajte još: