Evropski parlament namerava da uspostavi standarde za korišćenje veštačke inteligencije kao što je ChatGPT, ali će dok oni počnu da deluju proći još mnogo vremena, piše DW i navodi da Evropski parlament od danas počinje u Strazburu raspravu o odgovarajućem predlogu zakona. Šef kalifornijske firme OpenAI, koja je na tržište izbacila generator tekstova ChatGPT, prilikom posete Nemačkoj upozorio je na opasnost od suviše velike regulacije, ali je svoju pretnju da ChatGPT zbog toga možda neće biti dostupan u Evropi Sem Altman u međuvremenu povukao.
Altman kaže da su pravila za veštačku inteligenciju su načelu dobra, ali da je „potrebna jasnoća“. Sem Altman je uticajan na sceni koja se bavi veštačkom inteligencijom, u Berlinu ga je primio i savezni kancelar Olaf Šolc, ali to lobiranje na najvišem nivou firme OpenAI, odnosno matičnog koncerna Majkrosoft, ne zabrinjava poslanika u Evropskom parlamentu Renea Repasija.
On kaže da je evropsko tržište suviše privlačno za ponuđače veštačke inteligencije da bi ga zaobišli. „Onaj ko ovde želi da prodaje svoju veštačku inteligenciju, mora da se ravna prema našim standardima“, istakao je Repasi, koji tu temu prati za evropske socijaldemokrate. I američki Kongres nastoji da uvede pravila za veštačku inteligenciju, a Repasi navodi da su evropski poslanici u kontaktu sa američkim kolegama jer je cilj stvoriti standarde koji imaju smisla, a ne da oni budu u međusobnoj konkurenciji.
Jedan od tvoraca veštačke inteligencije, bivši saradnik Gugla Džefri Hinton, nedavno je upozoravao na opasnosti od svog sopstvenog proizvoda i ukazao da bi generativna veštačka inteligencija mogla uskoro možda da bude inteligentnija od ljudi koji su je stvorili.
Još se ne mogu sagledati promene koje veštačka inteligencija donosi na tržište rada, a čak i ljudi koji razvijaju te sisteme i vodeći ljudi Majkosofta ili Gugla priznaju da ni sami više ne znaju kako tačno funkcionišu primena veštačke inteligencije.
U jednom otvorenom pismu naučnici i preduzetnici, među kojima je i vlasnik Tvitera Ilon Mask, predložili da se do kraja godine napravi pauza kako bi se postavile granice razvoja veštačke inteligencije. Evropska unija reaguje novim zakonom o kojem se raspravlja već dve godine, a koji u načelu predviđa da se primena veštačke inteligencije podeli u različite razrede rizika. Prema tom predlogu, „veoma rizični sistemi“ – oni koji neprihvatljivo analiziraju i predviđaju društveno ponašanje ljudi trebalo bi da budu zabranjeni.
„Rizični sistemi“ trebali bi da budu podvrgnuti pravilima i ograničenjima, a „jednostavne primene“, među koje bi sigurno spadao i generator tekstova ChatGPT, ne bi trebalo da budu preterano ograničavane. Međutim, usluge koje budu stvorene uz pomoć veštačke inteligencije trebalo bi da budu posebno označene. Zakon o veštačkoj inteligenciji u Evropskoj uniji mogao bi da stupi na snagu početkom 2025. godine jer je potrebno ne samo da ga usvoji Evropski parlament, nego i da ga prihvati svih 27 zemalja-članica, ukazuje DW.
Programi veštačke inteligencije kao što je ChatGPT pre dve godine još nisu bili na tržištu, a mogli bi da budu veoma unapređeni dok u Evropskoj uniji stupi na snagu zakon, kaže poslanik u Evropskom parlamentu Aksel Fos. On je još u aprilu izjavio da je razvoj je toliko brz da mnogo toga uopšte više neće odgovarati vreme kad zakon bude stupio na snagu. Fos se za demohrišćansku poslaničku grupu već godinama bavi veštačkom inteligencijom i jedan je od vodećih ljudi koji izrađuju Zakon o veštačkoj inteligenciji EU. Fos upozorava na opasnost od strogih zabrana i ukazuje da bi trebalo da postoji više pionirskog duha, kako bismo se intenzivnije bavili veštačkom inteligencijom, ali da ono što se čuje od većine u evropskom parlamentu jesu strahovi i brige, kao i pokušaji da se sve isključi.
Poverenici za zaštitu podataka-zemalja članica zahtevaju nezavisni nadzor primena veštačke inteligencije i dalje prilagođavanje propisa o zaštiti podataka. Zakon o veštačkoj inteligenciji trebao bi da bude fleksibilan, smatra socijaldemokratski poslanik Rene Repasi i ocenjuje da pitanje šta je kod veštačke inteligencije veoma rizično ili manje rizično ne bi trebalo da bude regulisano u tekstu zakona, nego u dodatku. Dodaje da to onda može prema potrebi veoma brzo da se promeni i prilagodi tehnološkom razvoju.
Firma koje bi htele da u Evropi prodaju rizične primene veštačke inteligencije, morale bi, prema predlogu zakona, da ispune stroge uslove i uspostave menadžment rizika za svoje proizvode, a podaci uz pomoć kojih se treniraju programi veštačke inteligencije takođe bi morali da budu provereni.
Ljudi koji na raspolaganje stavljaju podatke morali bi da budu obavešteni u koju svrhu se oni koriste. DW navodi da je italijanska ustanova za zaštitu podataka u aprilu na neko vreme zabranila Chat GPT zbog nedostataka u oblasti zaštite podataka i ponovo ga dozvolila tek nakon što je firma OpenAI izvela neke promene.
U Nemačkoj su Udruženje za tehnički pregled (TÜV), Savezna ustanova za bezbednost informacione tehnologije i Fraunhoferov institut za inteligentne analitičke i informatičke sisteme razmišljali o uvođenju sertifikata za programe veštačke inteligencije, pošto je kod primena kao što je autonomna vožnja automobila ili roboti u medicini koji vrše operacije potrebno veliko poverenje u veštačku inteligenciju, a to bi moglo da se postigne izdavanjem sertifikata.
