Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Fotografišu se i izleću pred automobile u pokretu: Novi opasni TikTok trend stigao u Srbiju, “mladi nisu svesni rizika”

Mladi

Novi trend na društvenoj mreži TikTok pod nazivom “Car spotting”, koji podrazumeva da mladići trče, fotografišu se, a potom i izleću pred skupocene automobile u pokretu zarad što boljeg snimka, stigao je u Srbiju. Ovakav trend je opasan zbog toga što mladi rizikuju svoje živore, i poslednji je u nizu štetnih izazova koji se poslenjih godina pojavljuju na ovoj platformi.

Psiholozi uzroke ovakvih, ali i sličnih trendova pronalaze u sistemu vrednosti i poručuju da je problem što među mnogim trendovima koji su životno opasni ne postoji niko ko će na adekvatan način da ih zaustavi.

Psihološkinja Branislava Stević za Euronews srbija kaže da je nema nikoga ko bi porazgovarao sa mladima koji to rade i ko bi im ukazao na opasnost. “Važan je samo lajk ili klik, i postati bitan, makar na dan, a život ne traje jedan dan”, poručuje Stević.

Ipak, ovo nije prvi put da viđamo slične scene koje mladi objavljuju na društvenim mrežama.

“Prvi put je da ih imamo na TikToku jer je to sveža platforma, ali se u smislu fan baza i ludovanja za određenim ličnostima, to dešavalo i ranije sa ljudima sa Instagrama, Jutjuba a nekada i sa pevačima, glumcima i tome slično”, rekao je stručnjak za digitalne komunikacije Nikola Ristić.

Zbog toga je ponovo skrenuta pažnja na rizike koje na sebe preuzima svako ko učestvuje u ovakvim “izazovima”. Neurološkinja Gorica Đokić smatra da je u ovom kontekstu odgovornost kreatora na TikToku ogromna, pošto je, kako kaže, platforma “donekle pasivna” ako izuzmemo algoritam, te mnogo toga zavisi od onoga ko kreira sadržaj na ovoj društvenoj mreži.

Jedan od kreatora ove platforme, Milan Inić, poznatiji kao Jaserštajn, plasira sadržaj humorističkog, satiričnog i edukativnog karaktera, a kako kaže, svestan je odgovornosti koju ima, s obzirom na to da ga na TikToku prati preko 150.000, a na Jutjubu 700.000 ljudi.

Takođe, svestan je i trendova koji dominiraju na društvenim mrežama i mišljenja je da i njegove kolege treba da vode računa o tome kako utiču na mlade.

“Niko im ne kaže – da li si normalan, nemoj snimati dok deca trče za tobom dok si u tom automobilu, jer daćeš im ideju, pa će možda pomisliti i mene će snimati kada ja budem trčao, pa će me videti, a onda ću doći u školu i reći evo vidite me i ja sam tu, sad sam neko i nešto”, kaže Inić.

Mada, Inić smatra i da svako bira kojoj strani će se prikloniti, odnosno kakav sadržaj će konzumirati. Za neuksan trend ne postoje krivci, već odgovornost koja se kreće od kreatora sadržaja, preko onih koji ga konzumiraju, pa do onih koji uživaoce takvog sadržaja vaspitavaju.

Takođe, Đokić ističe da na kraju nije problem samo u izazovima i TikToku, već u poremećenom sistemu vrednosti.

“U društvu ili u civilizaciji poremećenih sistema vrednosti, evidentno je da nije do platformi, ni do TikToka, to je jednostavno do načina gledanja na stvari koji je došao do nekog nivoa kada to stvarno prevazilazi granice onoga kako smo vi vaspitavani”, rekla je Đokić koja je takođe i autorka knjige “TikTok vodič kroz neurologiju i psihijatriju i još ponešto”.

Mladi nedovoljno svesni rizika opasnih trendova

Đokić objašnjava da je, uprkos tome što postoji realna opasnost za one koji učestvuju u ovakvim izazovima, njihova svest o rizicima upitna.

“U tom stadijumu emotivne nezerelosti pitanje je da li neko ko to radi uopšte ima svest o tome šta je opasnost i da li je to opasno. Nemaju svest o mnogo toga, o tome šta je smrt, a evidentno nema ko da ih o tome nauči kod kuće”, rekla je Đokić.

Isitče da kod mladih postoji težnja da urade nešto ekstremno kako bi stekli popularnost, i dodaje kako “taj sistem popularnosti, koji realno ne znači ništa, u tom životnom dobu jako znači”.

Takođe, skreće pažnju i na rizike koje sa sobom donose kratki video klipovi koje algoritam ove aplikacije najviše favorizuje.

“Klipovi sa što kraćim i intenzivnijim sadržajem ne mogu da dovedu do ADHD bolesti (poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću), ali mogu da pogoduju razvoju nedostatka pažnje i generacijskoj nemogućnosti fokusiranja na sadržaje koji duže traju”, zaključuje Đokić.

Tagovi:
Pročitajte još: