Jedete li šljive?

Ukusne su, slatke i sočne. Nekada su se iznosile pred goste kao slatko, a danas se uglavnom nađu u džemu ili knedlama. Ova domaća voćka skromnog izgleda krije u sebi pravu malu riznicu hranljivih sastojaka.

Zbog velike ponude različitog voća čini se da je šljiva danas pomalo zapostavljena. U sto grama svežih šljiva nalazi se 46 kcal. U zavisnosti od sorte šljive sadrže i različite količine hranljivih sastojaka. Izvor su kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, bakara, vitamina A, beta karotina,  vitamina B kompleksa, i vitamina C i K. Modra boja šljive potiče od plavo-crvenih pigmenata antocijana koji su poznati kao dobri antioksidansi, odnosno borci protiv slobodnih radikala. Interesantno je da se prema ORAC-u (Oxygen Radical Absorbance Capacity) koji predstavlja jedinicu za merenje vrednosti antioksidanasa u hrani, šljive nalaze gotovo na samom vrhu liste namirnica. Pored vitamina A i beta karotina koji su između ostalog važni i za zdravlje očiju, šljive sadrže lutein i zeaksantin – biljne pigmente koji se povezuju sa smanjenjem rizika od degeneracije žute mrlje i katarakte. Šljive su bogate sorbitolom, šećernim alkoholom pa otuda i laksativno svojstvo šljiva. Sorbitol sadrže kako suve tako i sveže šljive, s tim da suve sadrže koncentrisan sorbitol i vlakna te imaju izraženije laksativno dejstvo. S druge strane, sveže šljive imaju znatno veću količinu vitamina  C u odnosu na suve. Sto grama sveže šljive sadrži 9,5 mg vitamina C, a suve svega 0,6 mg.
Dijabetičari bi trebalo da izbegavaju suve šljive, dok sveže mogu uzimati u ograničenim količinama vodeći računa da nisu prezrele jer se zrenjem povećava količina šećera.
Prilikom kupovine treba obratiti pažnju i birati zrele ali čvrste i neoštećene plodove. Čuvaju se u frižideru do tri dana. Treba ih držati odvojene u papirnoj kesi jer sadrže etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća. Preporučljivo je da se nakon vađenja iz frižidera ostave da malo odstoje na sobnoj temperaturi kako bi njihova sočnost i slast došli do izražaja.
I sveže i suve šljive se mogu dodavati u jogurt kao sastavni deo muslija, a lepo se uklapaju sa ostalim voćem u sokovima i smutijima. Iako je šljive najbolje koristiti u svežem stanju, odlične su i za pripremu raznih poslastica i kolača.
Domaći džem od šljiva je jedan od omiljenih, te ga i danas neke vredne domaćice pripremaju za zimu. Jedan od načina na koji se mogu sačuvati za zimu je i zamrzavanje. Postupak je vrlo jednostavan. Šljive  se operu, prepolove i izvadi im se koštica. Nakon toga polutke se ređaju na poslužavnik tako da unutrašnja strana šljive bude okrenuta na gore. Ovako pripremljene šljive se stave u zamrzivač. Kada se zamrznu, stave se u plastične kese i vrate u zamrzivač. Ukoliko na ovaj način sačuvate šljive moći ćete da i tokom zimskih meseci uživate u njihovoj slasti. 
Evo predloga kako da napravite jednostavan, brz i lagan osvežavajući desert.

Tart sa šljivama
Sastojci za testo:
150 g integralnog pšeničnog brašna
50 g ražanog brašna
50 ml maslinovog ulja
50 g šećera od šećerne trske
1 dl hladne vode
navrh kašičice sode bikarbone ili praška za pecivo
prstohvat himalajske soli
 
Sastojci za nadev:
400 g jabuka ( po mogućstvu kiselih)
100 g suvih šljiva
2 kašike kokosovog šećera
2 kašike ruma
cimet
za posipanje mleveni orasi, lešnici, bademi

Operite suve šljive, iseckajte i prelijte rumom. Ostavite da odstoje oko 30 minuta. Jabuke oljuštite i iseckajte na kockice. Stavite jabuke u odgovarajuću posudu, dodajte šljive, kokosov šećer i cimet. Dodajte malo vode i dinstajte dok jabuke ne omekšaju. Izvadite testo iz frižidera, sipajte prohlađeni nadev i stavite u zagrejanu rernu da se ispeče. Prohlađen tart pospite mlevenim orasima ili nekim drugim orašastim voćem po želji. Savršena kombinacija šljiva i zavodljivog ukusa kokosovog šećera uz diskretan šarm ruma. 

Preuzeto: Zdravahrana.com