Vrednost američke srednje lake nafte WTI, za isporuku u avgustu, pala je na američkoj berzi u odnosu na petak (ponedeljak je bio praznik), pa se njome trgovalo po ceni od oko 71 dolar po barelu. Pao je i evropski brent, sa 76,6 dolara za barel na 76,1.
Padu cene razlog je što je Kina u utorak smanjila kamatne stope a postepeno uvođenje mera za oporavak druge svetske ekonomije pokrenulo je debatu među trgovcima u vezi sa tim koliko daleko će vlasti te zemlje ići kako bi podstakle rast. Kina je najveći pojedinačni svetski uvoznik sirove nafte.
WTI je na putu da zabeleži prvi kvartalni pad od sredine 2019. godine, piše „Blumberg“. Cene padaju pod pritiskom uzrokovanim velikim količinama sirove nafte u zalihama, uključujući i naftu iz Rusije, uporedo sa usporavanjem globalnog rasta u trenutku kada centralne banke pokušavaju da se izbore sa inflacijom.
Kako bi zaustavile pad, pojedine zemlje iz kartela OPEK+, pre svega Saudijska Arabija i Katar, su pokušale da navedu partnere na dodatno smanjenje isporuka nafte ali to nije prošlo pa će u kresanje separatno.
– Sve smo svesniji da ćemo osetiti efekte usporavanja potražnje – rekao je Višnu Varathab, rukovodilac sektora za ekonomiju i strategiju u „Mizuho Bank“, čije je sedište u Singapuru.
Iako će kineske mere doneti nafti kratkoročnu korist, tržište generalno izgleda da se nalazi u crvenoj zoni, dodao je on.
Zalihe sa Bliskog istoka su takođe u fokusu. Irački i turski zvaničnici su u ponedeljak imali zakazan sastanak na kome je trebalo da razgovaraju o potencijalnoj obnovi isporuka nafte kroz cevovod do luke Džejhan, prekinutih zbog spora između dve zemlje. Naftovod ima nosivost od 500.000 barela dnevno.
Kina obara kamatne stope
Narodna banka Kine snizila je danas dve ključne kamatne stope sa željom da podstakne ekonomski rast u zemlji.
Primarna kamatna stopa (LPR) na jednogodišnji zajam snižena je za 10 baznih poena, na 3,55 odsto, dok je LPR na petogodišnji zajam, koja je često osnova za hipotekarne stope, takođe snižena za 10 baznih poena, na 4,2 odsto, saopštila je Narodna banka Kine.
Pomenute kamatne stope su snižene prvi put od avgusta 2022. godine.
Kineska vlada je u petak održala sastanak da bi diskutovala o merama koje bi pomogle ekonomiji, saopštili su kineski državni mediji.
Njujorška finansijska korporacija „Goldman Saks“ objavila je juče prognozu po kojoj će kineska ekonomija u 2023. godini porasti za 5,4 odsto, dok je ranije najavljivala rast od 6,0 odsto, preneo je CNBC.
Mnoge finansijske institucije su ranije smanjile svoju prethodnu ocenu ekonomskog rasta u Kini u 2023. godini, a među njima su švajcarski UBS – sa 5,7 na 5,2 odsto, američki „JP Morgan“ – sa 5,9 na 5,5 odsto, ili britanski „Standard čartered“ – sa 5,8 na 5,4 odsto.
