Amalija Emi Neter jedna je od najznačajnijih matematičarki 20. veka. Rođena je 23. marta 1882. godine, u bavarskom gradu Erlangenu, u uglednoj jevrejskoj porodici, kao najstarija i jedina devojčica od četvoro dece. Otac Maks, poznati profesor, predavao je na Univerzitetu u njenom rodnom gradu i značajno je doprineo razvoju algebarskih funkcija.
Emi je planirala da studira jezike, ali ipak se opredelila za matematiku. Međutim, u ono vreme, žena, uz to i Jevrejka, nije mogla da napreduje onako kako je želela. Ženama je bilo zakonom zabranjeno da studiraju, pa je Emi samo mogla da sluša predavanja, i to uz posebnu dozvolu svakog profesora posebno. Na Univerzitetu u Erlangenu bila je jedna od dve studentkinje (od 986 studenata) kojoj je to bilo omogućeno.
Uprkos svim teškoćama, 1903. godine uspela je da diplomira i da naredne godine ode u Getingem kako bi bila asistent profesoru Davidu Hilbertu. U Erlangen se vratila kada je Univerzitet ukinuo strog režim prema studentkinjama i 1907. godine završila disertaciju o invarijantama za bikvadratne oblike. Iako se liberalnije postupalo prema ženama, one još nisu nisu imale mogućnost da napreduju na fakultetu, pa je Emi Neter narednih sedam godina predavala bez plate.
Na poziv profesora Hilberta 1915. godine ponovo odlazi u Getingem da bi dokazala teoremu koja je sada poznata kao Neterina teorema i koju uče gotovo svi postdiplomci iz fizike. Sa svojim teorijama prstenova i tela, Neterova se smatra začetnicom moderne algebre, a njen doprinos nauci ključan je i za razumevanje teorije relativiteta. Albert Ajnštajn je za nju rekao da je „najznačajni kreativni matematički genije koje su proizvele visokoobrazovne generacije žena“. Predavanja je držala pod Hilbertovim imenom, a 1919. godine uspela je da dobije zvanje docenta.
Zbog uspona nacističke Nemačke, otpuštena je nakon 17 godina rada sa Univerziteta u Getingemu i 1933. godine odlazi u Ameriku. Naukom nastavlja da se bavi na Brin Mor Koledžu u Pensilvaniji. Mnogi ističu da su njene poslednje godine bile možda i najplodnije u karijeri.
Međutim, samo dve godine posle dolaska u Ameriku, Emi Neter se razbolela i umrla 14. aprila 1935. godine, u 53. godini života.
Značajno je napomenuti da Asocijacija studenata Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu nosi ime ENETER, što predstavlja skraćenicu od imena i prezimena ove čuvene nemačke matematičarke.
