U Školi za osnovno muzičko obrazovanje u Kuli svečano je obeleženo 25 godina postojanja Kola srpskih sestara ove opštine. Povodom ovog jubileja, promovisana je i Monografija „Kolo srpskih sestara Eparhije bačke Kula 1998-2023“, čime je jedno svedočanstvo o dobročinstvu, humanosti i nesebičnosti dobilo materijalni oblik.
Program je počeo izvođenjem himne Republike Srbije, „Bože pravde“, a potom su se prisutnim gostima obratili prezviter Dragoljub Majstorović, arhijerejski namesnik kulski i predsednik opštine Kula, Damjan Miljanić.
Kulturno-umetnički deo programa obogatila je Crkvena pojačka grupa pri hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka u Kuli. Kada je o uvodnim izlaganjima reč, nešto više o bogatoj i humanošću ispunjenoj istoriji Kola srpskih sestara, kao i o biografijama znamenitih Srpkinja koje su ostavile neizbrisiv trag u Kolu, rekle su profesorka Ljiljana Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara iz Niša i Mirjana Mladenović, sekretarka Kola iz istog grada. Prisutne su, takođe, pozdravili i protonamesnik Boško Marinkov, paroh kulski i predsednica Kola srpskih sestara Kula, Slavka Vidović.
Autorka monografije „Kolo srpskih sestara Eparhije bačke Kula 1998-2023“ i sekretarka Kola srpskih sestara Kula, Ana Rodić, istakla je da je monografija sveobuhvatna po činjenicama i podacima, te da su mnogi sugrađani pomogli u izradi iste, a ogromna i nesumnjivo važna je i uloga Eparhije bačke, koja je izmirila troškove štampanja i time preuzela ogroman deo odgovornosti i posla na sebe.
„Moram da priznam da je dosta dugačak spisak onih koji su zaslužni za izlazak ove monografije. Ja jesam nju napisala i možda je to i najlakši deo posla. Kao prvo, imali smo veoma bogatu pisanu arhivu i arhivu fotografija, kao i nebrojeno mnogo aktivnosti svih ovih 25 godina i onda je samo trebalo sesti i to sklopiti u jednu celinu koja je sveobuhvatna po činjenicama i podacima, s tim što sam ja zaista vodila računa da ne bude suviše opterećena tekstom. U izradi su mi predlozima, savetima i određenim radom i aktivnostima pomogli Snežana Davidović, Vukan Popović i Filip Pronek, a sama ideja o izradi monografije potekla je od predsednice Kola, Slavke Vidović. Od samog početka smo imali izuzetnu podršku od sveštenika Srpske pravoslavne crkve, eparhije Bačke u Kuli, najpre od oca Boška Marinkova još krajem 2022. godine, kada je gospodin Dragoljub Majstorović postavljen za namesnika. On je samo podržao tu ideju, dobili smo blagoslov od eparhije Bačke, a na kraju je eparhija pokrila troškove samog štampanja, što je za nas bio zaista veliki poduhvat u godini u kojoj smo raspolagali sa izuzetno skromnim sredstvima za naš redovan rad“, rekla je Rodić.
Kolo srpskih sestara je osnovano na Veliku Gospojinu 1903. godine u Beogradu. Ime društvu je dao naš veliki književnik i komediograf Branislav Nušić koji je napisao i prva Pravila Kola, a među najistaknutijim idejnim tvorcima, osnivačima i kasnije aktivnim članicama Kola bila je i naša poznata slikarka Nadežda Petrović. Prva predsednica Kola je bila Novosađanka Savka Subotić, a prva potpredsednica Delfa Ivanić. Kada je reč o osnivanju Kola u Kuli, ono je zvanično počelo sa radom 6. februara 1998. godine kada je održana Osnivačka Skupština. Kolo srpskih sestara u Kuli se kreće već četvrt veka putem dobrote, iskrenosti i humanosti i sva njihova delatnost može se prožeti kroz jedan jedini cilj – pomoći drugima bilo koliko onda kad im je ta pomoć najpotrebnija.
