Na današnji dan 1904. – Rođen Salvador Felipe Hasinto Dali, katalonski slikar, najznačajniji predstavnik nadrealizma

Salvador Dali je bio španski slikar, ekscentrik i jedan od najznačajnijih nadrealista 20. veka, koji je pomerao granice umetnosti. Jedan je od najkreativnijih slikara svih vremena.

Ceo život je verovao da je poseban. Mnogi ga smatraju najvećim genijem, dok je za neke bio poremećeni egocentrik čija su dela ništavna.

Detinjstvo i mladost Salvadora Dalija

Rođen je 11. maja 1904. godine, kao Euhenio Salvador Felipe Hasinto Dali, u mestu Figeras, u Kataloniji. Njegov otac je bio javni beležnik i ateista, dok mu je majka bila katolkinja. Ime Salvador je nosio i njegov stariji brat koji je umro devet meseci pre umetnikovog rođenja.

„Duboko verujem da sam ja reinkarnacija svog brata koji je umro onog dana kada je moja majka zatrudnela. Nas dvojica smo isti, kao dve kapljice rose. On je bio prva verzija mene koja nije uspela da poživi” – Salvador Dali

Pored njega imao je tri godine mlađu sestru Ana Mariju koja je napisaala knjigu o svom bratu. Dalijeva majka umire od raka dojke kada mu je bilo samo šesnaest godina, a njegov otac se se nakon smrti supruge oženio njenom sestrom.
Sa deset godina Salvador je počeo da pohađa časove slikarstva, kada i njegov talenat počinje da se ispoljava, a kasnije je upisao slikarsku akademiju u Madridu. Veoma brzo je privukao pažnju svojim čudnim izgledom i ekscentričnim ponašanjem. Akademiju nije završio zbog buntovnog karaktera i zbog toga što mu škola nikada nije išla. Često je ometao časove i protestovao, a na kraju je i izbačen iz škole.

Dali je prvu javnu izložbu održao 1919. godine u pozorištu u Figeracu, a svoju prvu samostalnu izložbu je imao u Barseloni 1925. godine.

Dali se seli u Pariz 1926. godine, gde je upoznao Pabla Pikasa. Pikaso je imao snažan uticaj na njegova dela, a vremenom je Dali razvio sopstveni stil. Tada je naslikao delo „Venera i kupidon“, koje pripada kubizmu. Pored kubizma, eksperimentisao je i sa impresionizmom, poentilizmom, futurizmom i fovizmom.

Privatni život

Četiri godine nakon njegove prve izložbe upoznao je Ruskinju Elenu Ivanovnu Daikonovu Galu, svoju buduću ženu. Ona je bila njegova muza, nepresušna inspiracija i oslonac, a sa njom je ostao do kraja života. Prema njegovim rečima, samo ga je ona u potpunosti razumela. Salvador i Gala su se venčali 1934. godine na građanskom venčanju, a dvadeset četiri godine kasnije su to učinili i u katoličkoj crkvi. Nikada nije napuštao njeno društvo. Ona je za njega bila centar sveta.

Razlika između mene i ludaka je to što ja nisam lud.“ – Salvador Dali

Dalijev otac je 1929. godine rešio da ga se odrekne preko novina zbog netrpeljivosti koja je među njima godinama rasla i zbog izjave koju je Dali dao na jednoj izložbi: „Ponekad pljunem na majčin portret radi zabave.“ Otac ga je ostavio bez nasledstva, ali kako je Dalijeva popularnost rasla, imao je i više nego dovoljno novca da sam sebe izdržava.

Dalijeva žena Gala je umrla u snu 1982. godine. Dogodilo se ono čega se on najviše plašio a to je da će ona otići pre njega i da će ostati sam. Salvador je pao u duboku depresiju i dva put pokušao da oduzme sebi život.

Za vreme trajanja njegove omiljene predstave „Tristen i Izolda“, 2. januara 1989. godine Dali umire, a nakon smrti sva svoja dela i bogatstvo je ostavio Španiji.

Dela Salvadora Dalija

Dali je 1931. godine naslikao jedno od njegovih najpoznatijih slika „Upornost sećanja“ koja predstavlja časovnike koji se tope. Dalijev stil je predstavljao kombinaciju različitih modernih i klasičnih tehnika. Za veoma kratko vreme postao je slavan, a uvijeni brkovi su postali njegov zaštitni znak.

Salvador Dali "Upornost sećanja"

Salvador Dali “Upornost sećanja”

Bio je jedan od vodećih umetnika nadrealizma i u svojim delima je često koristio prikaze snova i podsvesti. Ovo proizilazi iz njegovog poštovanja prema Sigmundu Frojdu i njegovom radu. Kombinujući nespojive elemente, on svoja dela dovodi do iracionalnocti, koja deluju bizarno, neuobičajeno, a nekad čak i uznemirijuće. Dalijeve omiljene teme su bile vreme, relativnost vremena i prostora, religija, podsvest, optičke iluzije…

Zanimljivosti:

  • 1958. godine na izložbi izlaže veknu hleba dugačku 15 metara.
  • 1936. godine Dali je na međunarodnoj londonskoj nadrealističkoj izložbi održao govor u ronilačkom odelu sa bilijarskim štapom u ruci i dva ruska hrta.
  • 1969. godine Dali je ulicom prošetao svog ljubimca – mravojeda.

Preuzeto: http://edukacija.rs