Spaljivanju moštiju Svetog Save, 359 godina posle njegove smrti, prethodio je ustanak Srba u Banatu pod episkopom banatskim Svetim Teodorom Vršačkim, u kojem su ustanici nosili ikone Svetog Save.
Turski sultan Muhamed Treći naredio je Sinan-paši da po svaku cenu uguši pobune Srba, a ovaj je, znajući da do groba Svetog Save u manastiru Mileševa hodočaste čak i muhamedanci, pa se potom vraćaju veri predaka, naredio da se prenesu mošti u Beograd i spalio ih.
U narodu je tada nastala pesma: “Na Vračaru Sinan viče: gori, gori, svešteniče; to si od nas zaslužio što si raju prosvetio”.
