Pismo napisano 12-godišnjoj devojčici iz Litvanije uručeno joj je u decembru prošle godine, skoro 51 godinu nakon što joj ga je poslao prijatelj iz Poljske s kojim se dopisivala.
– Mislila sam da se neko šali sa mnom – rekla je Genovefa Klonovska nakon što je dobila pismo u kojem su bile ručno rađena ruža u boji i dve papirne lutke.Pismo, prljavo i u stanju raspadanja, ovog leta je, zajedno sa još 17 drugih, ispalo iz ventilacionog otvora nakon što je srušen zid u bivšoj pošti na periferiji Vilnjusa.
– Radnici su predložili da bacimo stara pisma, ali sam umesto toga pozvao poštu. Tako sam srećan što su se zainteresovali – rekao je novi vlasnik zgrade.
Pisma iz kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, dodaje on, verovatno je sakrio neki beskrupulozan poštanski radnik, nakon što ih je pregledao u potrazi za novcem ili dragocenostima.Pronađeno je samo petoro adresiranih primalaca, a u nekoliko slučajeva izgubljena pisma uručena su deci preminulih primalaca. Iz pošte su naglasili da do sada nisu imali slične slučajeve, ali da su osećali moralnu dužnost da sva pisma uruče.
Mada, ovo nije prvi slučaj izgubljenog pisma. Pre četiri godine, u saveznoj državi Nju Džerzi Melisa Fahi i njen otac pronašli su izgubljeno ljubavno pismo u pukotini ispod stepenica tokom renoviranja kuće. Na koverti se nalazio poštanski žig iz maja 1945. godine, a napisala ga je žena po imenu Virdžinija svom mužu Rolfu Kristonfersenu, mornaru u norveškoj mornarici. Međutim, vlasnica kuće nije mogla da poveruje kakvu ljubav i divljenje je Virdžinija gajila prema svom suprugu, pa je rešila da pismo pošalje na pravu adresu. Melisa je uspela da stupi u kontakt sa sinom bivšeg mornara, koji je pročitao pismo svom 96-godišnjem ocu, a Virdžinija je preminula pre šest godina.
Preuzeto: 24sedam
Foto: pixabay
