Polaganjem poslednjeg šinskog polja u železničkoj stanici Bačka Topola 25. aprila spojeni su koloseci na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, od čijeg puštanja u saobraćaj deli nas nešto više od pola godine. Time će poslednja deonica brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom biti završena godinu ranije.
Prema ugovoru sa kineskim konzorcijumom „China Railway International” i „China Communications Construction Company” rok za završetak je avgust 2025. godine, ali prema uveravanjima nadležnih i situaciji na terenu, sva je prilika da će se to dogoditi do kraja ove.
Izveštaji kažu da je obavljeno oko 80 odsto posla. U skladu sa novim rokom, krajem jula bi trebalo da počne sertifikacija novoizgrađene pruge, a od septembra testiranje i njen tehnički prijem. Od 284 kilometara koloseka, uključujući dvokolosečnu prugu, kao i stanične koloseke, do sada je ukupno položeno oko 240 kilometara šina. Tokom probnih vožnji i testiranja koje je prethodnih dana za potrebe izvođača radova obavila kompanija „Dojče ban“ iz Nemačke, od Novog Sada do Vrbasa, već je postignuta projektovana brzina od 200 kilometara na sat.
Tokom probnih vožnji i testiranja koje je prethodnih dana za potrebe izvođača radova obavila kompanija „Dojče ban“ iz Nemačke, od Novog Sada do Vrbasa, već je postignuta projektovana brzina od 200 kilometara na sat
Na trasi brze pruge Novi Sad – Subotica projektovano je 58 novih objekata, od toga 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, pet galerija, kao i po dva pešačko – biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju.
– Do sada je završena izgradnja 14 nadvožnjaka, 11 podvožnjaka, po tri galerije i mosta, kao i jedan vijadukt – kaže portparol „Infrastrukture železnice Srbije“ Nenad Stanisavljević. – Na ostalim objektima u toku su završni radovi. Prvi put u Srbiji izgrađena su i tri ekodukta, svaki dužine od po 46 metara, koji će omogućavati životinjama bezbedan prelazak preko pruge. Ovi objekti nalaze se na deonicama Lovćenac – Bačka Topola, Bačka Topola – Žednik i Subotica – državna granica. Najteži i najsloženiji objekti duž čitave brze pruge su dva vijadukta. Završen je vijadukt u Malom Iđošu dug 489 metara. Na vijaduktu u Vrbasu dugom 1.417 metara još sredinom marta postavljen je poslednji horizontalni raspon iznad puta Vrbas–Kula i u toku je postavljanje celokupne železničke infrastrukture.
Lagana vožnja prošlost
Pre početka izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Subotice, duge 183 kilometra, svega 35 kilometara je bilo dvokolosečno, i to između glavnog grada i Stare Pazove, dok je ostatak te međunarodne magistrale bio jednokolosečan. Između Beograda i Subotice, međunarodni putnički vozovi putovali su četiri sata i 37 minuta, što znači da je njihova prosečna brzina bila oko 40 kilometara na sat. Na čak 56 kilometara pruge, na deonici Lovćenac – Subotica brzina vozova bila je svega 40 kilometara na sat. Na deset mesta između Novog Sada i Subotice zbog lošeg stanja koloseka i železničke infrastrukture bila je uvedena lagana vožnja vozova.
Po Stanisavljevićevim rečima, od tri izgrađena mosta najduži je most preko kanala Dunav-Tisa-Dunav u Sajlovu u Novom Sadu. Dug je 154 metra, dok je obližnja galerija duga 107 metara. Od četrnaest izgrađenih nadvožnjaka, najduži je u Stepanovićevu (279 metara), sledi nadvožnjak u Zmajevu (256 metara), zatim Bačkoj Tolopi (235 metara), Lovćencu (247 metara), kao i u Naumovićevu i Subotici (po 198 metara). Među podvožnjacima, po svojoj kompleksnosti, dužini i značaju izdvajaju se oni u Stepanovićevu (179 metara), Žedniku (231 metar), kao i po dva podvožnjaka u blizini Bačke Topole (242 i 285 metara) i u Subotici (212 metara i 258 metara).
Završen je deo putničke stanice, kao i koloseci od 6. do 11, dok oni od 1. do 5. tek treba da budu rekonstruisani (šef Organizacione celine za SP Subotica Miloš Joksović)
Na teritoriji Subotice od planiranih šest objekata za gradnju, većina je privedena kraju. U saobraćaj su pušteni podvožnjaci u Banatskoj ulici, zatim u Ulici Maksima Gorkog i u Kosovskoj, kao i nadvožnjak na 179. kilometru. Radovi na nadvožnjaku u Majšanskoj ulici počeli su pre nekoliko meseci, odvijaju se kako je planirano i njegov završetak je predviđen za kraj maja ili početak juna, kada bi trebalo da bude uspostavljen i drumski saobraćaj preko nadvožnjaka. U toku je i izgradnja podvožnjaka u Lošinjskoj ulici, koja je zatvorena za saobraćaj, a dinamika realizacije posla uslovljena je izgradnjom kolektora. Pored ovih objekata na teritoriji Subotice, uskoro će biti pušten u saobraćaj i nadvožnjak na Čantavirskom putu, na ulasku u sam grad.
„Završen je deo putničke stanice, kao i koloseci od 6. do 11, dok oni od 1. do 5. tek treba da budu rekonstruisani“, kaže šef Organizacione celine za SP Subotica Miloš Joksović.
„U toku su radovi na peronima, a uskoro će se krenuti sa polaganjem koloseka. Portali kontaktne mreže postavljeni su od 5. do 11. koloseka. Na svim nivoima u putničkoj stanici se radi punom parom kako bi se radovi što pre priveli kraju.“
U Subotici se uprkos radovima odvija železnički saobraćaj, što, po rečima Joksovića, zahteva maksimalnu koordinaciju sa izvođačima i stručnim nadzorom, i na opšte zadovoljstvo, dobro funkcioniše.
„Sve vreme se saobraćaj odvija paralelno sa radovima – kaže Joksović. – U više navrata morali smo da obavljamo takozvano prevezivanje. Ustupali smo izvođaču stare koloseke i pravili nove veze da bi saobraćaj mogao da se obavlja. Putnički saobraćaj se završava u teretnoj stanici gde je izgrađen privremeni peron na najbezbednijem mestu, kao i kontejner za blagajnu. Pruga Subotica–Horgoš je povezana sa teretnom stanicom i vozovi direktno ulaze i izlaze od i ka Horgošu. To nam je znatno olakšalo rad. Planirano je od 7. do 22. maja da bude obustavljen saobraćaj zbog spajanje pruge Senta-Subotica sa teretnom stanicom i Aleksandrovo predgrađe, gde je industrijska zona. To znači da ćemo i industrijsku zonu direktno povezati sa teretnom stanicom Subotica. Projektom izgradnje brze pruge je predviđena rekonstrukcija devet železničkih stanica i podizanje tri nove sa staničnim kapacitetima u Rumenci, Vrbasu i Lovćencu.“
„U svim stanicama radovi su pri kraju ili se intenzivno odvijaju i u završnoj su fazi“, kaže Stanisavljević.
„Pored uređenja staničnih objekata, grade se i novi stanični koloseci, peroni, nadstrešnice, pothodnici i druga železnička infrastruktura, a biće uređeni i stanični trgovi. Takav slučaj je sa železničkom stanicom u Subotici.“
Prvi put u Srbiji izgrađena su i tri ekodukta, svaki dužine 46 metara, koji će omogućavati životinjama bezbedan prelazak preko pruge. Ovi objekti nalaze se na deonicama Lovćenac – Bačka Topola, Bačka Topola – Žednik i Subotica – državna granica
U železničkoj stanici u Novom Sadu pored perona centralni hol je doživeo velike promene. I nekadašnja velika sala u tom objektu je promenila izgled i neće imati istu funkciju. Deo je pretvoren u komandno-kontrolnu sobu odakle će se pratiti i kontrolisati saobraćaj na brzoj pruzi.
Pruga Novi Sad – Subotica duga 108 kilometara je treća deonica pruge za velike brzine od 200 kilometara na sat kroz Srbiju, od Beograda do državne granice sa Mađarskom. Deo je globalnog projekta „Jedan pojas – jedan put“ infrastrukturnog povezivanja Evrope i Azije, koji je inicirala Kina. Vrednost ugovora i do sada dva potpisana aneksa iznosi gotovo 1,17 milijardi dolara.
Vrbas dobija novu železničku stanicu, koja će se zvati Vrbas Nova. Radovi na njoj intenzivno se odvijaju, u šta se ovih dana uverila i ekipa „Dnevnika“. Stara železnička stanica ostaće u funkciji na regionalnoj pruzi Vrbas–Sombor, koja će takođe biti modernizovana i elektrificirana
Kada u decembru, nakon probnih vožnji i testova, bude uspostavljen redovan železnički saobraćaj između Beograda i Subotice, između ova dva grada putovaće se oko osamdeset minuta. Vozom će se od Beograda do Bačke Topole ići 64 minuta, a do Vrbasa 53 minuta.
Zorica Milosavljević
