Karl Gustav Jung senku prepoznaje kao deo života sa kojom svaki čovek mora biti suočen.
Senka predstavlja mračnu stranu čoveka. Onoga što je u čoveku tamno i loše.
Čovek koji negira sopstvenu senku, te smatra sebe jako dobrom osobom, a ostale vidi kao rđave, zle i destruktivne, neosporno ometa sopstveni razvoj.
Ono što je ključno, on će kod drugih osoba neprestano pronalaziti zle osobine koje su ustvari lično njegove.
Kako čovek ume da potisne svoju tamnu stranu i projektuje je na druge, isto tako ume i da potisne svoju dobru stranu.
Ukoliko čovek krene putem samospoznaje, potrebna mu je hrabrost koja će mu pomoći u pronalaženju i prihvatanju mračne strane.
Celovitost objekta – “lepak psihe” je emotivna kompetencija koja podrazumeva upravo lepljenje obe strane. Tako da dobijemo šaren svet. Niti smo samo crni, niti samo beli.
U koju god krajnost čovek da ode, “pocepa” jednu od svojih strana i ulazi u ekstremne emocije. Ekstremno prijatne ili ekstremno neprijatne. Ni jedne ni druge nisu zdrave emocije.
Nit je crno, nit je belo
Šaren je svet ceo.
025.rs/redakcija/Mirko Miljković
