Verujem da bi velika većina ljudi, kada bi ih neko pitao šta im je potrebno da postanu srećniji, jednostavno odgovorili da bi ih usrećilo kada bi imali mnogo više novca. Razlog za to je što u ljudskom umu postoji jednačina prema kojoj se nedostatak novca poistovećuje sa osećanjem nesrećnosti, a višak novca sa osećanjem sreće. Smatra se da što je više novca, to je veći doživljaj sreće.
Ovakvo uverenje je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi sebi postavljaju kao važan životni cilj da ostvare što bolje finansijsko stanje, da postanu bogati. Međutim, istraživanja su pokazala da odnos novca, sa jedne strane, i doživljaja sreće i zadovoljstva životom, sa druge strane, nije tako jednostavan.
Kada ljudi nemaju dovoljno novca da bi zadovoljili svoje osnovne potrebe – kada žive u zoni relativnog siromaštva – oni povezuju nedostatak novca sa osećanjem životnog nezadovoljstva. U tom slučaju oni na porast prihoda zaista reaguju povećanim životnim zadovoljstvom i doživljajem sreće. Ali to čine samo do onog nivoa kada im novčani prihodi omogućuju zadovoljenje svojih osnovnih potreba, to jest „pristojan život”. Nakon tog nivoa, rast novčanih prihoda, suprotno očekivanjima, nema tako veliku moć da poveća stepen životnog zadovoljstva.
Drugim rečima, novac je veoma važan onim ljudima koji ga nemaju dovoljno, ali kada dostignu nivo „dovoljnih prihoda”, tada se njihova subjektivna vrednost novca smanjuje. Zato bogaćenje nije garancija da će doneti osećanje životnog zadovoljstva i sreće.
Kod onih ljudi koji su ostvarili bogatstvo, uključujući i one koji su do velikog novca došli nasledstvom ili dobitkom na lutriji, pokazalo se da se samo dve godine nakon početnog osećanja sreće njihov nivo životnog zadovoljstva vratio na isti onaj nivo koji je postojao pre nego što su ostvarili finansijsku dobit. To se objašnjava njihovim navikavanjem na bolje uslove života i povećanjem njihovih ciljeva koje je potrebno ostvariti da bi bili zadovoljni ili srećni. Došlo je do „hedonističke adaptacije” jer je vanredna pozitivna situacija koja im je ranije izazvala osećanja sreće i zadovoljstva, postala uobičajena i normalna, tako da su prijatna osećanja nestala.
Mnogi poslovi koji su izuzetno dobro plaćeni povezani su sa velikim stresom, dugotrajnim radom, osećanjima zabrinutosti i strepnje, lošijim spavanjem, što dovodi do toga da su oni koji su finansijski uspešniji često manje zadovoljni svojim životima od onih koji imaju samo „dovoljno dobra” zaposlenja.
Novac je vrednost slična zdravlju: nesrećni smo ako ga nemamo, ali ako ga imamo ne znači da ćemo zbog toga biti srećni i zadovoljni. Doživljaj sreće vrlo bogatih ljudi je samo nešto malo viši od ostalih, što je sasvim suprotno od medijske slike koju svakodnevno svesno i nesvesno upijamo.
Izvor: Zoran Milivojević Politika
