Manje obrađene od tradicionalne kuhinjske soli, morska i himalajska so zadržavaju više svog izvornog mineralnog sadržaja, kao što su magnezijum i kalijum. Ali da li minerali i elementi u tragovima znače da je morska so zdrava?
Gledamo na zdravstvene prednosti, nema velike razlike. Do sada nijedna studija nije upoređivala zdravstvene efekte različitih vrsta soli. Međutim, da je takva studija napravljena, malo je verovatno da bi se pronašle velike razlike. Većina soli je sličnog sastava, sastoji se uglavnom od natrijum hlorida i male količine minerala.
Kuhinjska so
Obična kuhinjska so se dobija iskopavanjem iz rudnika i obično je vrlo mala, većina nečistoća je uklonjena, a ima i tragova minerala. Problem sa vrlo fino mlevenom solju je u tome što se zrna mogu lako zalepiti i formirati grudvice. Zbog toga im proizvođači dodaju sredstva protiv zgrudnjavanja.
Gotovo je čisti natrijum hlorid – 97 posto ili više, ali u mnogim zemljama sadrži naknadno dodani jod. Naime, jod se dodaje kuhinjskoj soli kao preventivna mera nedostatka joda u populaciji, što je čest slučaj u svetu, a nedostatak joda je vodeći uzrok hipotireoze, intelektualnih teškoća i raznih drugih zdravstvenih tegoba. Stoga, ako odlučite da ne jedete uobičajenu kuhinjsku so obogaćenu jodom, pazite da konzumirate drugu hranu bogatu jodom, poput ribe, mlečnih proizvoda, jaja i morskih algi.
Morska so
Ova popularna vrsta soli nastaje isparavanjem morske vode. Kao i kuhinjska so, to je uglavnom samo natrijum hlorid. Ali u zavisnosti od izvora i načina prerade, obično sadrži različite minerale u tragovima, poput kalijuma, gvožđa i cinka. Što je tamnija morska so, veća je koncentracija nečistoća i hranljivih materija. Međutim, zbog zagađenja okeana, morska so takođe može sadržati tragove teških metala poput olova i mikroplastike – sitne ostatke plastičnog otpada. Za razliku od obične rafinisane soli, morska je često gruba, jer se grubo melje. Ako ga posipate po hrani nakon kuvanja, može imati drugačiji ukus u ustima, jači od rafinisane soli. Minerali u tragovima i nečistoće koji se nalaze u morskoj soli takođe mogu uticati na njen ukus – ali to uveliko varira od proizvođača do proizvođača.
Himalajska so
Vadi se iz najstarijih i najvećih rudnika soli u Pakistanu. Dolazi iz rudnika soli Khevra, drugog po veličini rudnika soli na svetu. Himalajska so često sadrži tragove oksida gvožđa (rđu), što joj daje ružičastu boju. Takođe sadrži male količine kalcijuma, gvožđa, kalijuma i magnezijuma, što ga čini malo nižim u koncentraciji natrijuma od obične kuhinjske soli. Mnogi više vole ukus himalajske soli nego druge vrste. Međutim, glavna razlika je jednostavno boja, koja svako jelo može učiniti vizuelno privlačnijim.
Vredi napomenuti, međutim, da su od 1920-ih, proizvođači dodavali jod obrađenoj soli. To je važan mineral za funkcionisanje štitne žlezde. U isto vreme, previše soli bi moglo da dovede do raznih oboljenja.
Kada je reč o unosu soli, najbolje je da budete umereni. Nijedna vrsta soli nije bolja, tako da ne možete pogrešiti ako smanjite unos.
Preuzeto: alo.rs
