Hedvig Eva Marija Kisler rođena je u Beču 9. novembra 1914. godine. Imala je veoma liberalna životna shvatanja, a njeni mnogobrojni neslavno završeni brakovi, kao i angažman u prodaji ratnih obveznica u Americi tokom II svetskog rata ispleli su oko nje brojne intrige. Još pre preseljenja iz Evrope u Ameriku i blistave glumačke karijere, smatrali su je najlepšom ženom na svetu.
Iako je, preseljenjem u Ameriku, stekla svetsku slavu, angažmanima u čuvenim holivudskim filmovima „Ekstaza“, „Petrolej“, „Zigfildova devojka“, „Kvart Tortilja“ i „Samson i Dalila“, Hedi Lamar (kako je sebe nazvala po emigraciji u SAD) se nije time zadovoljila. Iako je stekla ugled i zaradila novac na daskama koje život znače, u pauzama između snimanja, ostajala je budna noćima i temeljno radila na svojim pronalascima. Bila je posvećena naučnica, čiji patenti su zaslužni za nastanak onoga što danas svi koristimo – WiFi tehnologije.
Hedi je imala izrazit smisao za prirodne nauke i matematiku, a budući da joj je jedan od muževa bio austrijski industrijalac koji je proizvodio naoružanje, dobro se razumela i u sisteme naoružanja.
Kasnije je optuživana da je ideje za patente pronalazila u nacrtima ideja upravo njenog muža Frica Mandla.
Naime, Hedi je tokom četrdesetih godina prošlog veka, u jeku rata, patentirala „sistem tajnih komunikacija“, koji je američka vojska uspešno koristila u borbama protiv nacista. Već 1941. je sa Džordžom Antejlom registrovala patent tehonologije proširenog spektra, koji je nakon nepune decenije počela da koristi mornarica, pa potom i čitava američka vojna sila. Njen patent zvao se „frekventno skakanje“, a kompletne današnje bežične telekomunikacije napravljene su upravo na ideji ovog pronalaska.
Ipak, njeni patenti brzo su pali u zaborav, sve dok nije počelo projektovanje digitalne mreže mobilne telefonije. Danas, na bazi njenih pronalazaka rade mobilni telefoni, faks aparati i svi bežični uređaji.
Pred kraj njenog života, devedesetih godina prošlog veka, vesti o njenom patentu su se proširile kroz etar brzinom svetlosti, a Hedi postaje ikona među naučnicama. Iako su se mediji većinu njenog života bavili ljubavnim intrigama, kao i lepotom koja je ostavljala bez daha, na kraju je svetska javnost ipak saznala za izuzetno vispren um ove žene.
Umrla je 19. januara 2000. godine u Altamont Springsu u Floridi.
Njena rodna zemlja, Austrija, obeležava Dan pronalazača 9. novembra, na dan njenog rođenja.
Hedi je, osim doprinosa svetskoj kinematografiji i nauci, svojom svestranošću doprinela afirmaciji krilatice: i lepa i pametna! Iako su mnogi to osporavali, njena zaostavština sve sumnje baca u senku.
