Čudo od deteta, mesija – samo su neki od nadimaka koje je dobio Sebastijan Kurc(35) kada je 2017. godine postao najmlađi demokratski izabran lider na svetu u 31. godini.
Međutim, manje od četiri godine i dve vlade kasnije – jednom sa krajnje desnicom, drugom sa Zelenima – Kurc je u subotu spektakularno objavio svoju ostavku usred istrage o korupciji.
Kurc i još devet drugih osoba suočavaju se sa tvrdnjama da je vladin novac korišćen u koruptivnom poslu kako bi se osigurala pozitivna medijska pokrivenost između 2016. i 2018. godine.
Kurc je ove navode negirao kao lažne i obećao je da će skinuti ljagu sa imena, rekavši da će “moći to da razjasni”.
“Sveti Sebastijan”
Odrastajući u Beču kao jedino dete inženjera i učiteljice, Kurc je sa 16 godina postao aktivan u OVP (Austrijska narodna partija).
Odustao je od studija prava kako bi se posvetio političkoj karijeri, a u vladu je prvi put ušao 2011. godine kao sekretar za integracije, a onda kao ministar spoljnih poslova dve godine kasnije. Tada je imao samo 27 godina.
Pun hvale za mađarskog populističkog premijera Viktora Orbana, Kurc je preuzeo zasluge za zatvaranje balkanske migrantske rute 2016. godine.
Surfujući na talasu osećanja protiv tradicionalnih ličnosti u politici, Kurc je 2017. godine preuzeo kontrolu nad OVP-om i transformisao ga u “Liste Kurz”, pokret usredsređen na njega samog, prenosi 24 France.
Brzo je uspostavio koaliciju OVP-a sa Socijaldemokratskoj partiji Austrije (SPO), što je dovelo do vanrednih izbora na kojima ga je njegova kampanja – bez mane kao i njegov zaštitni znak “raspuštena kosa” – dovela do najvišeg mesta.
Mladost i dinamika koje mu njegove pristalice pripisuju takođe su na čelu zvanične biografije čiji je “ulizički” ton bio ismejan na društvenim mrežama. Odlomci koji opisuju kako je Kurc “izgovorio svoje prve reči u dobi od 12 meseci” i hvaleći svoju “hrabrost” kao adolescenta, naveli su kritičare da je odbace kao hagiografiju “Svetog Sebastijana”.
“Politički trik”
Međutim, Kurc je uvek iznova zapanjio posmatrače. Njegova koalicija sa desničarskom Slobodarskom partijom Austrije (FPO) srušila se 2019. godine kada je njegov partner postao umešan u korupcionaški skandal.
Nakon toga, sam Kurc je postao prvi kancelar u posleratnoj istoriji Austrije koji je smenjen glasanjem o poverenju u parlamentu.
Međutim, na tesnim izborima kasnije te godine, Kurc je još jednom vodio svoj OVP do najvećih izbora, čak je uspeo da proširi svoju bazu podrške, pokupivši nesrećne glasače FPO.
Kako bi imao potrebnu većinu za vladavinu, tada je u januaru 2020. formirao koaliciju sa Zelenima – prvo na nacionalnom nivou. Ali Kurc je nastavio borbu protiv imigracije kao jedno od svojih osnovnih obećanja, što je izazvalo česte nesuglasice sa njegovim novim partnerima. Zeleni su konačno pojačali pritisak na Kurca.
Vicekancelar i lider Zelenih Verner Kogler je u petak zatražio od OVP da imenuju drugog kancelara, rekavši da Kurc više nije “podoban za funkciju”.
Ranije ove godine Zeleni su stali na stranu kancelara kada su tužioci saopštili da istražuju Kurca zbog lažnog svedočenja pred parlamentarnim komitetom u drugom slučaju.
“Mini-diktator”
U prošlosti su neki optužili Kurca da je “mini-diktator” i da vodi OVP kao “šou jednog čoveka”.
Dok su neki njegovi obožavaoci napravili paralele sa sličnim mladalačkim francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, njegovi kritičari ga više vide kao “nadobudnog Orbana”.
Kurcov bojkot migracionog pakta UN, smanjenje socijalne pomoći za tražioce azila i niz drugih antimigracijskih mera učinili su Kurca ličnošću razdora, poput njegovog mađarskog kolege.
Kurc nije “preoblikovao” FPO, stranku poznatu po ksenofobičnim provokacijama. Njegova inertnost prema ekstremnoj desnici donela mu je etiketu “kancelar koji ćuti”.
U isto vreme, pazio je da se predstavi kao proevropski orijentisan i izbegao je bilo kakve greške – barem javno, sve dok iz dosijea istrage poslednjih meseci nije procurila gomila kompromitujućih poruka, od kojih su neke dovele do optužbe protiv njega.
Preuzeto: telegraf.rs
