Iako je jo-jo bez sumnje drevna igračka, ne postoji dokaz o njenoj starosti, niti o tačnoj lokaciji gde je nastala.
Samo nekoliko zapisa o njegovom poreklu je opstalo, usled činjenice da ljudi u prošlosti nisu smatrali da je jo-jo nešto o čemu vredi pisati.
Poreklo jo-joa je još uvek pod znakom pitanja, ali za sada na osnovu dostupnih dokumenata postoji uverenje da potiče iz Grčke. Navodno je korišćen kao oružje za lov, mada sam izgled ukazuje na to da bi jo-jo kao oružje za lov bio veoma neefikasan. Sama ideja da možete da vratite predmet koji ste bacili je izuzetna, a ljudi su i danas ubeđeni da je jo-jo korišćen kao oružje.
Neki istoričari veruju da je jo-jo nastao u Kini oko 1000. godine pre naše ere. Iako ne postoje zvanični dokumenti o jo-jou, postoji dokaz da je diabolo – igračka koja veoma nalikuje jo-jou – razvijen u Kini. Tvrdi se, takođe, da reč “jo-jo” (yo-yo) potiče od reči “doći” u drevnoj verziji tagalog jezika na Filipinima.
Prvi istorijski dokumenti koji prikazuju napravu sličnu ovom predmetu otkriveni su u Grčkoj i datiraju iz 500. godine pre naše ere, zbog čega istoričari smatraju da su Grci izumeli jo-jo. Neki stručnjaci smatraju da su korišćeni za namotavanje niti ili kačenje zastora, pošto su diskovi bili keramički i samim tim lako lomljivi. Međutim, na jednom crtežu na grčkoj vazi nalazi se scena koja liči na dečaka koji se igra sa jo-joom, što podupire tezu da su jo-joi ipak korišćeni za igru.
U Evropi je jo-jo postao veoma popularan krajem XVIII veka, a najverovatnije je stigao iz Indije. Uživao je veliku popularnost među francuskim plemstvom, gde su ga mnogi poznati ljudi koristili. Treba pomenuti i to da su jo-jo koristili uglavnom odrasle osobe koje su ga nazivale “bandalor” ili “kviz”.
U 1791. švedski prosvetiteljski pisac Johan Henrik Kelgren pominje jo-jo kao joujou de Normandie u svojoj pesmi Dumboms leverne. Kelgren koristi francusku reč joujou (žu-žu), koja verovatno potiče od reči joeur (fr. igrati), i javlja se u Evropi skoro 170 godina pre nego što je navodno uvezena sa Filipina.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
