Olimpijske igre predstavljaju najznačajniji i najmasovniji međunarodni sportski događaj. Na Igrama se takmiče na hiljade sportista sa svih strana sveta u različitim sportovima i sportskim disciplinama.
Jedna od osnovnih karakteristika najvećeg planetarnog sportskog događaja je da se ovaj događaj održava na svake četiri godine. Još u doba prvih antičkih olimpijskih igara ustanovljen je izraz Olimpijada. Često ste imali prilike da čujete kako se za Olimpijske igre kaže Olimpijada, što je sasvim pogrešno.
Olimpijada je vremenski period između dve Igre.
Kao jedan od mogućih osnivača ovog izraza smatra se istoričar Efor, koji je živeo u 4. veku pre nove ere, mada se zasluge za modifikovanje te epohe pripisuju Hipiji, Erostenu, Timaju. Lokalni sistem računanja vremena koje su koristile Grčke države je dovodio do zabune prilikom određivanja datuma Olimpijskih igara, pa su datum određivanja Igara preuzeli na sebe istoričari iz tog doba.
Međutim, postoje legende koje kažu da je to pravilo ustanovljeno mnogo ranije. Prema jednoj od najpopularnijih legendi Herakle se smatra za tvorca običaja da se Igre održavaju na svake četiri godine u znak sećanja na njegovu pobedu u trci u Olimpiji. Takođe se veruje da je on prvi Igre nazvao „Olimpijskim“. Legenda spominje i da je Herakle, nakon što je ispunio 12 zadataka, sagradio Olimpijski stadion u Zevsovu čast. Kako je pratio njegovu izgradnju išao je pravom linijom 200 metara i tu razdaljinu nazvao je stadion. Izraz „stadion“ je kasnije postala jedinica za distancu.
Jedna od odluka Kongresa održanog u Sorboni 23. juna 1894. godine, pored određivanja datuma i mesta održavanja prvih modernih Olimpijskih igara, bila je i ta da se Igre poput antičkih održavaju svake četvrte godine.
Ovo pravilo je i danas na snazi. Jedini izuzetak od ovog pravila su predstojeće Igre u Tokiju koje su trebale da se održe prošle godine, ali je održavanje Igara pomereno na ovu godinu zbog globalne pandemije korona virusom.
Milan Grahovac
