U utorak, 1. 6. 2021. godine, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, u 19 časova, biće realizovano otvaranje izložbe „Kroz ’Medialu’ ka totalnom slikarstvu“ Koste Bradića koju čine dela iz kolekcije Vojislava Vićića.
Posetioci će biti u prilici da, uz poštovanje mera prevencije, posete izložbu neposredno nakon zvaničnog obraćanje koje će biti dostupno na Facebook stranici Kulturnog centra putem prenosa uživo. Postavka izložbe će trajati do 12. 6. 2021. godine.
Biografija umetnika:
Kosta Bradić (1927- 2014) je rođen u Đevđeliji 1927. godine. U Beogradu upisuje tadašnju školu za primenjenu umetnost, gde već 1951. počinje da radiprva ulja. Posle završene srednje škole upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i završava je u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića 1954. godine, od kad počinje i da izlaže svoje radove. Bio je profesor na Akademiji za crkveno slikarstvo i konzervaciju.
Bio je jedan od 13 članova društva ’Medijala’, osnovanog 1953. godine. Nosilac je zvanja „zaslužni umetnik“ i dobitnik nekoliko inostranih nagrada. Od posebnog značaja je nagrada koju je dobio od patrijarha moskovskog i cele Rusije Alekseja II. Istaknuti slikar izlagao je na brojnim izložbama kod nas i u inostranstvu. U galeriji „Progres“ u Beogradu, Bradić je predstavio ciklus slika „Božićna himna“, 2003. godine, sa blagoslovom Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla.
Boško Stepanović, istoričar umetnosti, pisao je o životu i delu Koste Bradića:
„Okretanje duhovnim horizontima umetničke prošlosti kao pretpostavke modernih dostignuća je stav koji se načelno negovao u ’Mediali’, čuvenoj grupi umetnika obrazovanoj pedesetih godina prošlog veka čiji je pripadnik bio i ovaj umetnik. Bradićevo slikarstvo je naizgled bipolarno. Njime kao da vladaju dva estetska centra. Svoj rad on dvostruko usmerava, ka slikarstvu prirode, pejzažima okrenutim nacionalnom predelu, i ka temama bliskim pravoslavlju. Time kao da se nedvosmisleno iskazuje uverenje da su božansko i priroda dva najveća ideala umetnosti. On istražuje naša osećanja i povezanost sa prirodom i svetlošću kao izvorom života. Opus ovog umetnika potpuno ravnopravno sa pejzažima ako ne i pretežnije, čine i religiozne kompozicije, radovi u kojima se istražuju likovne vrednosti pravoslavne ikonografije i ikonopisa. Za razliku od svojih saboraca iz ’Mediale’ koji su duhovno utočište tražili u ezoteriji, filozofiji i alhemiji, Bradić se okrenuo pravoslavlju kao životnoj filozofiji i praksi. Ovo je slikarstvo mistične svetlosti, tamnog kosmičkog sjaja, prizora večnih vrednosti oličenih u simbolima hrišćanstva i njegove istorije.“
