Beskućnik koji živi na ulicama San Franciska novinaru je iskreno objasnio zašto se odlučio na takav način života.
Kako je rekao reporteru Majklu Šalenbergu, dobija 820 dolara mesečno u vidu socijalne pomoći i bonova za hranu.
– Ako želite da živite na ulici, ovde je to veoma lako. Ako ćemo biti realni, ovde vam plaćaju da budete beskućnik. Ja dobijam 620 dolara mesečno – naveo je izvesni Džejms.
Na pitanje da li je teško doći do tog novca, odgovorio je da je potrebno obaviti samo jedan telefonski poziv.
Dvesta dolara u vidu bonova, 620 dolara u kešu. Zašto bih želeo da plaćam kiriju? Imam mobilni telefon na kome su instalirani Amazon prajm i Netfliks – dodao je on.
People say lack of housing forces local residents into the streets, but James says he came from Texas to San Francisco for the drugs, the non-enforcement of anti-camping laws, and the $820/month in welfare & food stamps. James says he sold fentanyl, 2 weeks ago, to a 15-year-old. pic.twitter.com/5qMr6tmlWs
— Michael Shellenberger (@ShellenbergerMD) February 9, 2022
Kako je naveo Džejms, iz Teksasa je došao u San Francisko zbog droge i nedostatka zakona koji zabranjuju da se može živeti u šatoru, što postaje sve češća pojava u SAD. Nedavno, on je prodao fentanil tinejdžerima koji su tražili lek za ublažavanje bolova “oksikontin”.
Podsetimo, predoziranje jakim narkotičkim lekom fentanilom je vodeći uzrok smrti kod punoletnih Amerikanaca starih između 18 i 45 godina, prema podacima Vlade SAD. U prvih 12 meseci pandemije koronavirusa, u SAD je 100.000 Amerikanaca umrlo od predoziranja, podaci su Centra za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC).
Dve trećine tog broja čine oni koji su se predozirali sintetičkom drogom fentanilom, koja se inače proizvodi u Kini i preko Meksika unosi u SAD.
– Seo sam pred njih i rekao im: “Ovo je gram fentanila. To je dovoljno da ubije šest ljudi koji ga nikada nisu koristili. Da bih se uradio, potrebno mi je ovoliko”, i onda sam im pokazao koliko koristim – rekao je Džejms.
Još jedan zavisnik Ben kazao je da se redovno “radi”, da krade po prodavnicama ili provaljuje u automobile kako bi finansirao svoju heroinsku naviku koja ga košta 60 dolara dnevno.
People say high rent causes homelessness but Ben, who has been homeless in San Francisco for 7 years, says the “vast majority” are homeless due to addiction. Just 6-7% are from SF. Ben says he “boosts” (shoplifts) and breaks into cars to pay for his $60/day heroin habit. pic.twitter.com/uewKTtBuOS
— Michael Shellenberger (@ShellenbergerMD) February 6, 2022
– Za većinu uličara, droge su sastavni deo ili glavni razlog zašto su ovde – poručio je on.
Šalenberg, autor knjge “San Francisko” koja se bavi problemom beskućništva u tom gradu, razgovarao je sa ovim ljudima u distriktu Tenderlojn, u centru grada, u centru “Linkidž”.
Centar bi trebalo da beskućnicima i narkomanima ponudi osnovne usluge poput hrane i tuševa, ali je umesto toga postao stecište dilera droge.
Šalenbergu nije bio dozvoljen pristup “Linkidžu”.
– Posmatrao sam šta se tamo događa, što je moje građansko pravo. Pokrivao sam tajni i ilegalni medicinski eksperiment. Izbacili su me – kazao je on.
Pre samo dva meseca, gradonačelnica London Brid je najavila da će se u Tenderlojnu hitno pozabaviti iskorenjivanjem kriminala i upotrebe droge.
San Francisko potresa porast kriminala, uključujući masovne krađe po radnjama koje prolaze nekažnjeno, zbog čega su brojni lanci apoteka trajno zatvorili određene lokale.
Provaljivanje u automobile je toliko često da vlasnici prozore ostavljaju otvorene, a vrata otključana. Pojedinci ostavljaju i poruke da su već opljačkani ne bi li ih lopovi ostavili na miru.
Osim toga, San Francisko je 2018. godine pogodila još jedna velika kriza – ulice i trotoari su bili toliko puni ljudskog izmeta da su oformljene specijalne patrole za čišćenje.
Šalenberg u svojoj knjizi krivicu za beskućništvo, trgovinu drogom i kriminal, koji cvetaju u San Francisku, Los Anđelesu, Sijetlu i Portlandu, baca na demokrate koje vode grad i saveznu državu.
Kako je naveo, problem nije nedostatak stambene izgradnje ili novca za socijalne programe već ideologija koja određene ljude označava, po identitetu ili iskustvu, kao žrtve koje imaju privilegiju da se destruktivno ponašaju.
Kolumnista britanskog “Telegrafa” Tim Stenli ocenio je Šalenbergovu knjigu sa pet zvezdica, navevši da delo razotkriva mizeriju koju su prouzrokovali eksperimenti ultraliberalne politike.
– Zlatni grad, u kome su hipici nosili cveće u kosi, godišnje troši šest odsto budžeta na beskućnike. Iako se beskućništvo smanjilo širom zemlje od 2005. do 2020, u tom području se broj ljudi na ulici udvostručio – dodao je on.
Šalenberg smatra da je pravi problem odbijanje vlasti da se obračuna sa drogama, odnosno, da uvede stroge kazne.
– San Francisko je krenuo putem dekriminalizacije i postao utočište za narkomane i dilere – naveo je Stenli.
Šalenberg takođe smatra da je stari konzervativni kliše da ljudi sami biraju da budu bez doma, ali dodaje da je to “patološki altruizam” progresivne kulture vođene političkom korektnošću.
“Primite ih u kuću”
Beskućništvo u Zalivskoj oblasti je postalo toliki problem da se građanima sugerisalo da prime beskućnike u svoje domove ukoliko imaju sobu viška.
Pojedine dobrotvorne organizacije su pozvale lokalno stanovništvo, kojem je dosta toga da gleda zavisnike pred svojim pragom, da lično učini nešto, na taj način što će im otvoriti vrata.
Kristi Karpenter, direktorka neprofitne organizacije “Sejf tajm” koja svoje sobe nudi porodicama i studentima bez krova nad glavom najduže do šest meseci, kazala je: “Ovo je nešto što neko može da uradi kada oseća taj očaj: – O, Bože, ne mogu da podnesem da gledam ove ljude u blizini moje kuće.”
Od 2017. godine, organizacija je smestila više od 60 ljudi. Procenjuje se da u Zalivskoj oblasti ima oko 30.000 ljudi bez krova nad glavom.
Gradonačelnik Ričmonda Tom Bat beskućnike je povezao sa lokalnim stanodavcima koji imaju prazne stanove.
Program je finansiran privatnim donacijama, tako da stanodavci dobijaju unapred kiriju za godinu dana kako bi se ohrabrili da učestvuju u akciji. Stanodavci imaju mogućnost da provere podatke potencijalnih stanara, poput istorije zapošljavanja i uzimanja kredita.
Na pitanje da li se ljudi plaše da prime u kuću beskućnike, Bat kaže da ih više zanima kroz kakvu borbu oni prolaze i što se uličari gomilaju u šatorima u njihovom gradu.
– Više ih brinu kampovi beskućnika. Žele da vide rešenje i da budu deo tog rešenja – naveo je on.
Osim toga, kako je naveo, u pitanju su jeftiniji stanovi, koji svakako privlače manje finansijski obezbeđene podstanare.
U kući Zeka Stajna i njegove supruge, tri meseca je živela jedna žena, preko organizacije “Sejf tajm”.
– Na neki način, to je bilo zaista čudno – rekao je Zek, ali je istakao da bi to učinili ponovo.
Kako je otkrio, njih dvoje su bili u stanju da kupe kuću samo zato što su nasledili novac, a svoju sreću su želeli da ponude i onima kojima je pomoć bila potrebna.
– Pošto smo bili u toj poziciji, pogotovo u Zalivu, činilo se veoma važnim da pronađemo način da to i učinimo – dodao je on.
Još jedna organizacija, “Houmkaming prodžekt”, pronalazi smeštaj bivšim zatvorenicima tako što vlasnicima kuća u Alamedi i Kontra Kosti plaća 30 dolara dnevno da bi smestili u svojim sobama podstanara u narednih šest meseci.
Svaki bivši zatvorenik dobija menadžera koji mu pomaže u pronalaženju posla i štednji novca kako bi mogao jednog dana sebi da obezbedi krov nad glavom. Seksualni prestupnici nisu dobrodošli.
– Kada smo pokrenuli projekat, ljudi su mislili da smo ludi zato što hoćemo da nekoga iz zatvora smestimo u nečiji privatni dom – rekla je Aišatu Jusuf, potpredsednica programa “Impakt džastis”, koji rukovodi celom pričom. Do sada su uspeli da udome 70 ljudi, i niko od njih nije se vratio u zatvor.
Ipak, ima i onih koji se ne slažu sa ponuđenim rešenjima.
Republikanac Riči Grinberg rekao je da su planovi samo predstava za javnost.
– To neće imati nikakvog uticaja, ako uzmemo u obzir koliko tih ljudi ima i razloge zbog kojih su na ulici – rekao je on.
Pošto je većina njih zavisna od droga ili je mentalno bolesna, neće moći da prođu kroz programe, smatra Griberg.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je mnogo više ustanova za odvikavanje od droge i upostavljanje bolje nege mentalno bolesnih kako ne bi naudili sebi ili drugima.
Otvaranje vrata beskućnicima u ime dobra nije dugoročno rešenje, dodao je on.
Preuzeto: 24sedam
Foto: AP Photo/Noah Berger, File
