RADNIČKI 1912 – TEKSTILAC 0:0 penalima 4:3
Gradski stadion u Somboru
Sudija: Nikola Šćepanović (Kruščić) 6,5
Žuti kartoni: Šveljo, Slavuljica, Stojaković, Goronjić (Radnički 1912), Simić, Svitić, Potkozarac (Tekstilac)
RADNIČKI 1912: Pehilj 7, Tomić 6,5, Šveljo 7, Slavuljica 6,5, Avdić 6,5, Stojaković 6,5, Despotović 6, (Dučić), Goronjić 6, (Unković), Radovanović 6,5, Antunić 6,5, (Lazić), Milisavljević 6 (Pjošta)
TEKSTILAC: Brać 7, Simić 6,5, (Jovanović), Svitić 6, (Stokić), Stanković 7, Pavlović 5, Potkozarac 6, (Pešić 7), Galić 6,5, Liščević 6,5, Jablan 6,5, Simić 6,5, Stevanović 6
Igrač utakmice: Ognjen Šveljo (Radnički 1912)
Radnički 1912 će se 24. marta naći u finalu Kupa PFS Sombor, jer su njegovi igrači bili bolji izvođači kaznenih udaraca i sa 4:3 eliminisali odlični Tekstilac iz Odžaka. Utakmica ova dva kluba protekla je u borbi na sredini terena, uz malo prilika i puno taktičkih zadataka. Odžačani, koji su rang niže od Radničkog 1912, prikazali su zrelu igru i u odnosu na mnoge druge ekipe koje su gostovale u Somboru ostavili povoljan utisak. Od malobrojnih prilika treba istaći beg Galića u 10. minutu Goronjiću koji ga ruši na ivici kaznenog prostora i slobodan udarac koji nije najbolje izveo Jablana. U 30. minutu Milisavljević iz teške pozicije uspeva da pošalje loptu ka golu Braća, ali ona završava tik pored stative. Golman gostiju istakao se i u 50. minutu kada je zaustavio udarac Antunića, a dobru šansu u samoj završnici utakmice imao je Pešić koji je iskoristio nesporazum Pahilja i Goronjića i krenuo ka praznom golu, ali ga je defanzivac somborskog trećeligaša faulirao i na taj način sprečio pogodak.
Nakon što je arbitar Šćepanović iz Kruščića odsvirao kraj prišlo se izvođenju penala. Fudbalski rulet nekome donosi sreću, nekome „fortuna“ nije nakolnjena, ali se sve mora pošteno zaraditi. Posle tri serije rezultat je glasio 2:2. Pogotke za Tekstilac postigli su Galić i Jablan, promašio je Simović, a za Somborce sigurni su bili Šveljo, odnosno Avdić dok je udarac Slavuljice Brać odbranio.
A onda je usledila četvrta serija. Za Odžačane je na red došao Nebojša Pavlović koji je namestio loptu na belu tačku uzeo kratak zalet i nakon toga je usledila komično- tužna, nesportska i od strena više sile opravdano kažnjena scena. On je umesto šuta kakav se uglavnom izvodi na fudbalskim utakmicama saigračima, trenerima, protivnicima i malobrojnim promrzlim posetiocima pokazao neku „poskočicu“ koja je imala svoj epilog u promašaju najstrožije kazne. Da li je Pavlović želao da omalovaži svog rivala na golu, pa da se o njemu danima priča, ili je hteo da inpresionira saigrače i stručni štab, ili nešto sasvim drugo, to samo on zna. Efekat takvog nonšalantnog i nesportskog poteza je bio drugačiji, ogorčene kolege koje su se hrabro i dostojanstveno borile čitavih 90 minuta, šamar upravi i trenerima, eliminacija iz daljeg takmičenja a smeh do suza od strane onih koji navijaju za Radnički 1912. Mladi Pavlović ukoliko želi da bude fudbaler o čijim će se potezima dugo pričati, mora mnogo toga da nauči. Pre svega da shvati da je došao u Odžake da brani boje jednog časnog kluba koji je nedavno proslavio 100. rođendan, da je u Tekstilcu poniklo na stotine sjajnih igrača koji sebi nisu davali za pravo da se tako ponašaju na utakmici i znali su da cene i uvažavaju protivnike.
Do kraja je Pešić uspeo da savlada Pehilja, a Somborcima su finale doneli Dučić i Unković koji su bili pecizni sa bele tačke.
