Postoje razne teorije i istraživanja o tome kada je pravo vreme za određeni obrok u toku dana. Najbitnije je da pratimo organski sat i svoje potrebe, pa na taj način prilagođavamo svoje obroke.
Ujutru od 7 do 9 najjači je želudac. Tada se hrana veoma dobro vari, pa bi doručak trebalo pojesti do 9 sati. Nakon toga je vreme slezine. U kineskoj medicini to je organ koji je odgovoran za sve druge organe. Slezina ih hrani, ona stvara krv i pravi mišićno tkivo. Ovo je vreme varenja i zbog toga bi doručak trebalo završiti pre toga.
Doručak treba da je najobilniji upravo zato što je ovo vreme kada se hrana najbolje koristi. Po kineskoj medicini, doručak bi trebalo da je topao i „sladak”. Što znači da je za doručak najbolje jesti žitarice, suvo ili sveže voće, toplo začinsko bilje, kakao, semenke i orašaste plodove (suncokret, semenke bundeve, bademe, orahe…)
Osobe koje ne doručkuju uglavnom su stalno malaksale ili im je stalno hladno, imaju nadimanje ili ne vare hranu kako treba, a što je još gore, nikako ne mogu ni da jedu ujutru i vreme doručka im se sve više pomera.
Oko 14h je vreme tankog creva. Ko nije doručkovao, obično se u to vreme oseća veoma umorno. Ovo je vreme ručka i najbolje je jesti nešto toplo. Tanko crevo spada u element vatru, obrok koji je hladan bi veoma uznemirio organizam i dosta ga oslabio. Sada se jede manje nego za doručak ali bi obrok trebalo da zasiti i sada najbolje prijaju povrće i proteini.
Večera ne bi trebalo da bude posle 19h. U ovo vreme želudac i slezina su najslabiji. Sve što se pojede nakon 19h direktno slabi digestivni trakt. Zbog toga bi večera trebalo da je lagana i da hrani bubrege (ili element vodu) čije je vreme upravo od 17-19h. Večera može biti veoma raznovrsna, ali nešto što bi veoma pomoglo bubrezima bio bi obrok od povrća ili miso supa sa žitaricama, algama i sojom.
Bitno je da je večernji obrok mali i da ne opterećuje organizam.
Piše: Vanja
