Rođena je 16. februara 1880. godine, u prefekturi Kagava, gde je završila osnovnu školu, kao i Višu žensku školu, odsek prirodne nauke. Od 1902. do 1905. godine predavala je u srednjoj Ženskoj školi. Kono je prva žena u Japanu koja je pohađala postdiplomske studije, gde se specijalizovala za zoologiju i botaniku. Tokom 1905. godine, izašao je njen naučni članak, što je prvi naučni članak neke žene u Japanu, a ubrzo je postala i prva Japanka čiji su radovi objavljeni u inostranim časopisima. Nakon imenovanja za docenta na Višoj ženskoj školi, Jasui se obratila Ministarstvu obrazovanja, kako bi dobila dozvolu za studiranje u inostranstvu. Dobila je dopuštenje od Vlade Japana, ali pod uslovom da na svojoj prijavnici, uz napomenu „naučno istraživanje“, napiše i napomenu da je „istraživanje o domaćoj ekonomiji“, a bila je i u obavezi da se ne uda.
Tako se Kono Jasui otisnula put Nemačke, a potom i Amerike, gde će 1914. godine upisati Univerzitet u Čikagu. Kasnije je prebačena na Harvard.
U Japan se vratila 1916. godine i sve do 1927. godine je istraživala drveni ugljenik na Univerzitetu u Tokiju. Predavala je genetiku od 1918. do 1939. godine, a kasnije je imenovana i za profesorku na Tokijskoj višoj školi. Doktorat pod nazivom „Studije o strukturi lignita, kamenog i bitumenskog ugljenika u Japanu“ odbranila je 1927. godine, kada je postala prva Japanka koja je ponela titulu doktora nauka.
Od 1929. godine osniva citološki časopis „Citologija“. Od 1945. godine proučavala je posledice nuklearnih padavina na biljke, naročito posle bombardovanja Hirošime i Nagasakija.
Profesor emeritus postaje 1952. godine, kada se i povlači sa mesta redovne profesorke.
Do 1957. godine objavila je 99 naučnih radova, a odlikovana je i Medaljom s ljubičastom vrpcom 1955. godine, a Ordenom dragocene krune treće klase leptira 1965. godine.
Umrla je u predgrađu Tokija, 24. marta 1971. godine.
