Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Prva žena premijerka muslimanske zemlje; prva žena u istoriji koja se porodila tokom mandata

Benazir Buto

Rođena je 21. juna 1953. godine u Karačiju, u Pakistanu. Kako je odrastala uz oca koji se bavio politikom, Zulfikara Ali Butoa, po prirodi stvari se još od najranijeg doba zainteresovala za istu. Osim toga i njen deda je bio političar, a poticali su iz aristokratske, vlastelinske porodice, odnosno zemljoposedničke kaste. Bili su sunitski muslimani.

Benazir je još kao dete tečno progovorila engleski jezik, a slabije se služila urdu i sindi jezicima. Pohađala je najpre školu u Karačiju, pa potom samostan, a onda je poslata u internat u Muriju. Kako se Muri nalazio veoma blizu granice sa Indijom, Benazir Buto je, zajedno sa drugim učenicima iz internata, tokom 1965. preživela vazdušne napade jer je u jeku bio Pakistanski rat. Školu je završila 1968. godine, a njen otac ju je podsticao da se dalje obrazuje, što je za ondašnje pakistanske prilike bilo prilično neuobičajeno. Zahvaljujući očevoj političkoj karijeri, Benazir se od detinjstva susretala sa velikim imenima iz sveta politike, kao što su Kisindžer i drugi. Njen otac bio je vođa Pakistanske narodne stranke, koja je za krilaticu imala: „Islam je naša vera, demokratija je naša politika, socijalizam je naša ekonomija. Sva moć narodu“. Ovaj populistički pristup bio je svojevrsna strategija za privlačenje glasova, a partija je glasno podržavala da se Kašmir pripoji Pakistanu. Benazir je takođe bila tog stava i čim je stekla pravo, pridružila se partiji. Sedamdesetih godina odlazi na školovanje na Redklif koledž i na Harvard, a potom i na Oksford. U Pakistan se vraća 1977. godine, kada je njen otac, inače prvi demokratski izabran premijer Pakistana, svrgnut sa vlasti i dve godine kasnije biva pogubljen. Ona se, od tog trenutka, do 1984. godine nalazi u kućnom pritvoru.

Po puštanju iz pritvora, Benazir odlazi u Englesku, a vraća se dve godine kasnije. Već 1988. kandiduje se na izborima i postaje premijerka. Njen prvi mandat trajao je oko dve godine, nakon čega je smenjena. Ipak, 1993. godine, Butova se ponovo kandiduje, dobija mandat, a posle tri godine smenjuje je predsednik Pakistana. Smena je usledila nakon korupcionaških afera, ali ipak, kao osnovni razlog smene smatralo se to što se Buto oštro zamerila vojnom vrhu, zato što je pokušala da sprovede mere demokratizacije zemlje i što je spoljnu politiku vodila vidno naginjući prozapadnim snagama.

Buto je, osim visoke politike, vodila i „male“ unutrašnje borbe tokom svoje političke karijere. Pokušavala je da opozove stroge zakone kojima su se gušila ženska prava i slobode, ali ipak, u tim namerama nije uspela. Osnovala je Veće žena svetskih vođa, imenovala je žene za sudije, otvorila je žensku kancelariju u Vladi, ali fundamentalistički islamski zakoni nisu mogli biti uklonjeni. Za svoje zasluge u borbi za prava žena dobila je tokom 2005. godine „World Tolerance Award“.

Osim što je prepoznata kao prva žena na čelu Vlade jedne muslimanske države, Benazir je u još nečemu bila prva: naime, ona je prva žena u istoriji koja je rodila dete za vreme svog mandata, 1990. godine.

Provela je nepunu deceniju u egzilu. Naime, od 1999. do 2007. godine, zbog pretnji da će biti uhapšena, nalazila se u Londonu i Dubaiju, a nakon amnestije se vratila u Pakistan. Narod ju je dočekao sa oduševljenjem, ali tada se dogodilo nešto zastrašujuće. Naime, bombaš samoubica pokušao je da je usmrti, a sa sobom je u smrt poveo preko 140 ljudi, dok je Benazir ostala nepovređena.

Ipak, namere da je ubiju nisu prestale. Umrla je 27. decembra 2007. godine, kada je drugi bombaš samoubica najpre pucao na vozilo u kome se Butova nalazila, a potom se razneo bombom. Za ovaj napad i ubistvo optužen je Pervez Mušaraf, za koga je smatrano da nije pružio dovoljno bezbednosti ugroženoj Benazir. General je imao i jedan skriveni motiv, tvrdili su istraživači: naime, planirao je da namesti izbore koji su trebali da se održe iduće godine.

Istoričari, političari i analitičari složni su u stavu da je Pakistan mnogo izgubio pogubljenjem Benazir Buto. Smatra se da je ova država propustila šansu da postane sekularna i liberalna zemlja, te da je od 2008. godine skliznula još više u versku, militarizovanu i netolerantnu zajednicu.

Tagovi:
Pročitajte još: