Tri meseca otkako su Švedska i Finska podnele zahtev za članstvo u najvećoj vojnoj alijansi NATO, od 30 država članica, njih 28 ratifikovalo je izmene ugovora kojima se to članstvo i odobrava. Ali, postoje dva razloga zašto u Stokholmu i Helsinkiju i dalje ne mogu da otvore šampanjac i proslave – Mađarska i Turska.
I dok je još ranije bilo poznato da Ankara uslovljava Švedsku i Finsku izručivanjem navodnih kurdskih terorista, glasanje u mađarskom parlamentu, kako se očekivalo, trebalo je da bude gotova stvar. Međutim, iako je rasprava o procesu pristupanja i dalje na rasporedu, datum nije određen.
Dve nordijske zemlje koje su se dugo vodile vojnom neutralnošću, podsetimo, podnele su zahtev za članstvo u NATO nakon što je Rusija u februaru pokrenula invaziju na Ukrajinu. Iako one učestvuju zapravo već na sastancima NATO, nisu obuhvaćene klauzulom o međusobnoj odbrani sve dok sve članice ne ratifikuju ugovore.
Finski ministar spoljnih poslova rekao je u septembru da je njegov mađarski kolega obećao da će nastaviti sa ratifikacijom i uverio Fince da nema prigovora na pristupanje Finske ili Švedske. Nekoliko nedelja kasnije, međutim, političari Fidesa Viktora Orbana blokirali su uvođenje predloga u parlament što je potez koji je izazvao oštre kritike opozicije.
Zašto Mađarska odugovlači?
Kako piše Euronews, uprkos prethodnim uveravanjima nordijskih kandidata, verovatno postoje tri glavna razloga zbog kojih su Mađari zasad stavili kočnicu na ratifikaciju procesa pristupanja, kaže Peter Kreko iz istraživačkog centra Politička prestonica u Budimpešti.
“Prvo, Mađarska je najviše proturski nastrojena članica EU, oni su se zalagali za Erdogana kada je reč o brojnim pitanjima, zalažu se za ulazak Turske u EU i naglasili su da zabrinutost Turske oko članstva Švedske i Finske u NATO treba da budu uzeti u obzir”, reka je on.
Drugi glavni razlog, prema njegovom mišljenju, je taj što je Mađarska u izolovanoj poziciji unutar EU, “pa je veto sredstvo kojim se potvrđuje svoj uticaj”.
“Mađarska ne daje ništa besplatno. To pokazuje da ima poluge u EU i čak je spremna da poveže odluku u vezi sa NATO sa procesima u EU”, dodao je on.
Treći verovatan razlog je to što je Mađarska takođe “najviše prijateljski nastrojena EU članica prema Rusiji”. Vodeći ruski političari nedavno su pohvalili Orbanovu vladu za njenu “nezavisnu politiku”, uključujući novi sporazum o kupovini gasa od Rusije.
“Ako se nekome jasno dopada odlaganje švedskog i finskog članstva u NATO, to je očigledno Rusija, zemlja od koje je mađarska vlada razvila odnos zavisnosti, na primer u oblasti energetike”, rekao je Kreko.
Da li postoji nešto što bilo koja zemlja može da uradi kako bi izvršila veći pritisak na Viktora Orbana i njegovu vladu?
“Možda Finska ne može mnogo da uradi u vezi sa ovim. Fides se verovatno nada da će povezati članstvo Finske i Švedske u NATO sa nedavnim predlogom Evropske komisije za zamrzavanje sredstava za Mađarsku zbog zabrinutosti za vladavinu prava”, rekla je Mina Alander, istraživač sa Finskog instituta za međunarodne poslove u Helsinkuju.
Dodaje da u ovom slučaju izgleda da se Orban tek pridružuje “turskom vagonu” kada je u pitanju članstvo Finske i Švedske u NATO.
“Sve dok Erdogan najavljuje da će blokirati njihovo pristupanje, malo je verovatno da će se i Mađarska pokrenuti”, rekla je ona.
Šta je onda sa Turskom?
Turski slučaj za odugovlačenje članstva Finske i Švedske u NATO je složeniji od mađarskog, a postoje i nove indicije da bi predsednik Erdogan možda dopustio nastavak finskog procesa, ali nastavio da stopira švedski. Turci su prvobitno signalizirali da podržavaju nastojanja za NATO: u telefonskom razgovoru između predsednika Erdogana i predsednika Saulija Ninista početkom aprila, Finci su dobili uveravanja da neće biti problema.
Ali, samo mesec dana kasnije, Turska se povukla, smislivši listu razloga zašto dve nordijske nacije nisu mogle da se pridruže NATO, uključujući navodnu podršku grupama koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.
Premotajte još malo unazad do NATO samita u Madridu krajem juna i nakon intenzivne diplomatije iza zatvorenih vrata, Turska je postigla sporazum o podršci članstvu – uključujući uspostavljanje tripartitnih pregovora kako bi se izgladile sve prepreke. Ti razgovori su počeli u Finskoj u avgustu i očekivalo se da će nastaviti na jesen, ali početkom meseca Erdogan je ponovo stisnuo kočnicu.
“Zadržaćemo principijelan i odlučan stav po ovom pitanju sve dok obećanja data našoj zemlji ne budu ispunjena”, rekao je Erdogan.
Još jedna prepreka u premošćivanju razlika bila je i emisija satiričnih vesti na švedskoj televiziji SVT, koja je ismevala Erdogana.
“Formalno je na turskom parlamentu da odluči o primeni Švedske za NATO, ali na kraju odlučuje Erdogan, a on je emotivna osoba koja apsolutno može da odluči da kazni svog kolegu ako se oseća uvređenim”, rekao je Pol Levin, direktor sa Instituta za turske studije Univerziteta u Stokholmu švedskoj agenciji TT.
Turska se inače i dalje nada zelenom svetlu za kupovinu američkih lovaca F-16 i možda žele da iskoriste odluku o Švedskoj i Finskoj kao način da izvrše pritisak na Amerikance da odobre sporazum.
“Strateški interesi Turske se sve više razlikuju od ostatka alijanse. Teško je pobeći od zaključka da su spoljnopolitičke elite krajnje u dilemi da li je na kraju u interesu Turske da podrži širenje NATO u trenutku kada Turska odlučno pokušava da nastavi svoju politiku balansiranja između Zapada i Rusije”, rekao je Toni Alaranta sa Finskog instituta za međunarodne poslove.
On je takođe rekao da bi moglo da se navede i da Turska vidi više nordijskih članova u NATO kao potencijalno remetilački element “koji dodatno zaoštrava odnose Zapada i Rusije”. Međutim, zaključio je da će Ankara na kraju odobriti članstvo Finske i Švedske.
