Nasin projekat istraživanja susedne planete teče kao što je planirano, a naučnici su došli do prvih važnih zaključaka.
Rover “Perseverance”, koji je već nekoliko meseci na Marsu, teško da je mogao da sleti na zanimljivije mesto. Krater Jezero, suv udubljeni komad marsovske stene na koji je rover sleteo u februaru ove godine, jednom je stvarno bio jezero čije korito je napajala drevna reka toliko jaka da je mogla da pomera kamenje, tvrde naučnici.
Ova saznanja, koja je prošle nedelje objavio časopis “Science”, potvrdila su sumnje naučnika da je ovaj krater bio jezero pre nekoliko miliona godina i ukazala na to da je Mars najverovatnije imao toplu i vlažnu klimu u prošlosti sa veoma složenim kretanjem vode.
– Ovde su tekle reke. Jezero je možda bilo dobro mesto za život i njegovo okuženje se s vremenom menjalo – rekla je Keti Stak Morgan, naučnica koja radi na projektu “Mars 2020”, ističući da je to verovatno bilo pre oko tri i po miliona godina.
Dalje studije mogle bi da pomognu istraživačima da razumeju zašto je ova planeta ostala bez vode i da dođu do novih tragova o tome da li je ona nekad bila naseljena.
Nova perspektiva
Zahvaljujući fotografijama koje je rover slao sa Marsa, naučnici su dobili nov uvid u ovu planetu i videli stvari koje nisu mogli da uoče iz svemira.
Fotografije nastale na površini ove planete podržale su teoriju naučnika da je Jezero nekad bilo duboka vodena površina.
Fotografije su omogućile naučnicima da dalje analiziraju slojeve stena na površini Marsa, pa su utvrdili da su ti slojevi u skladu sa deltama reka koje se pojavljuju na Zemlji, što ukazuje na to da je voda uticala u jezero.
Ipak, na fotografijama je bilo i nekoliko iznenađenja. Na nekim liticama unutar gornjih slojeva formacije naučnici su primetili velike kamene gromade, neke široke do metar i po, koje je oblikovala voda.
Sada naučnici sumnjaju da su ove velike stene nanete tokom obilnih poplava koje su bile dovoljno snažne da brzo transformišu marsovski sliv.
Ne zna se šta je uzrokovalo ove poplave, ali su spekulisalo da bi one mogle biti posledica obilnih i intenzivnih padavina, brzog otapanja snega ili promene u ledenim glečerima.
– Veoma je teško utvrditi takve stvari – rekla je Stak Morgan.
Potraga za znacima života
“Perseverance” je prvi rover koji je prikupio i skladištio uzorke stena sa Marsa.
Za svoje prvo bušenje rover je izabrao ravnu stenu kojoj je bušilicom bilo lako pristupiti. Nakon šest dana temeljne procene stene i bušenja, naučnici su mislili da je prva epruveta napunjena, ali se ispostavilo da je zapravo prazna. Delovi Marsove atmosfere bili su zarobljeni unutra i biće korisni za proučavanje, ali to nije ono čemu se tim nadao.
Na kraju je tim naučnika zaključio da je kamen bio mnogo mekši nego što se očekivalo i da se potpuno usitnio tokom bušenja.
Tri nedelje kasnije i 550 metara dalje uočen je kamen koji obećava. Ovog puta “Perseverance” je uspešno uzeo i uskladištio dva uzorka iz jezgra sivkaste stene koju je vetar uglačao. Nakon što prikupi još nekoliko desetina uzoraka, ostaviće ih na sigurnoj i lako dostupnoj lokaciji, a Nasina misija “Mars Sample Return”, koja se trenutno razvija, pokupiće ih i doneti ih kući.
Ipak, naučnici ne moraju da čekaju toliko dugo da bi saznali nešto o kamenju. “Perserverance” je iskoristio postojeće spektrometre u svojoj ruci kako bi saznao sastav kamenja. Pronađeni su kristalni minerali koji ukazuju na to da su se stene formirale od lave, kao i od minerala soli, što bi moglo da bude dokaz postojanja drevnih podzemnih voda.
Zajedno sa roverom na Mars je stigao i helikopter “Ingenuity”, koji se odvojio od njega nedugo nakon sletanja na površinu, i tako je on postao prva letelica koja je poletela atmosferom druge planete.
“Ingenuity” se napaja solarnom energijom, težak je 1,8 kilograma, a 19. aprila 2021. godine prvi put je poleteo, tri metra iznad zemlje tokom 39 sekundi, pre nego što je se ponovo prizemljio. Ovaj kratki let pokazao je da je on sposoban da leti u atmosferi Marsa.
Sledeći let imao je cilj da testira sposobnost helikoptera da se kreće horizontalno, a onda je svaki sledeći put prelazio sve veću daljinu, da bi se u jednom navratu pomerio čak 625 metara.
“Ingenuity” je do sada leteo 13 puta i napravio nekoliko detaljnih fotografija površine tokom izbiđanja terena. Te fotografije pomogle su timu naučnika da odluči o tome kako da usmeri “Perseverance” do konačne destinacije, velike delte kratera Jezero.
Rover je na Marsu sleteo na oko dva kilometra od litica na prednjoj strani delte, i uskoro su na Zemlju počele da stižu fotografije. Na osnovu izgleda stena tim naučnika uspeo je da rekonstruiše geološku istoriju staru milijardama godina.
Tokom dugog vremenskog perioda, verovatno milionima godina, reka je tekla u krater Jezera. Ona je polako taložila slojeve sedimenata koji se mogu videti u liticama delte, tvrde naučnici. Kasnije je, kako kažu, reka presušila i imala je vodu samo za vreme poplava, koje su bile toliko jake da su mogle da donesu veliko kamenje u rečni kanal. Kasnije je usledila suša, a jaki vetrovi su uglačali kamenje.
Potvrda da je u krateru Jezero zaista postojalo jezero prvo je veliko naučno otkriće ove misije. Naredne godine “Perseverance” će se popeti na vrh delte kako bi proučio slojeve stena i prikupio nove uzorke. Kada oni budu stigli na Zemlju, saznaćemo da li sadrže tragove nekadašnjeg života koji je mogao da buja u jednom ovakvom jezeru.
Preuzeto: 24sedam
