Saveti lekara: Kako da izbegnete crevne infekcije na letnjim vrućinama

Crevne infekcije uobičajen su pratilac nesnosnih letnjih vrućina. Visoke temperature doprinose brzom kvarenju inače osetljivih namirnica, a loši higijenski uslovi pogoduju lakšem unosu bakterija, virusa, kao i parazita i njihovih produkata, toksina. Prenose se fekalno-oralnim putem, obično unošenjem kontaminirane hrane ili vode, ali i direktnim kontaktom sa drugom obolelom osobom. Podjednako su im podložna i deca i odrasli. Na sreću, uglavnom su sporadične i retko kada poprimaju epidemijske razmere – ističe infektolog profesor dr Miloš Korać iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.

Do infekcija najčešće dolazi kada se jede neoprano voće i povrće ili se pije zagađena voda za piće. Do istih posledica zagađena voda može da dovede i ukoliko se koristi za spravljanje leda, pranje zuba ili se nalazi u bazenu. Prljave ruke takođe mogu biti izvor ovih infekcija.

Virusne infekcije

Rotavirusi i norovirusi glavni su uzročnici virusnih infekcija (gastroenteritisa). Oni u crevima oštećuju sluzokožu dovodeći do poremećaja apsorpcije vode i elektrolita, zbog čega nastaje dijareja. Posle kratke inkubacije bolest protiče u vidu stomačnog gripa, sa povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i, naravno, dijarejom. Simptomi traju dva do tri dana i spontano prestaju. Kod starijih osoba sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom, navedeni simptomi mogu da potraju i deset dana.

Lečenje virusne infekcije zasniva se na nadoknadi izgubljene tečnosti. U toku dana treba piti običnu vodu ili crni čaj, više puta, u manjim količinama. U tu svrhu mogu da posluže i posebni rastvori za rehidraciju koji sadrže odgovarajući odnos neophodnih sastojaka – minerala, šećera i vode. U slučaju većeg gubitka tečnosti primenjuje se parenteralna rehidracija, koja podrazumeva davanje infuzionih rastvora intravenskim putem.

Šta jesti?

Lekari savetuju da se u letnjem periodu koristi lakša hrana u češćim obrocima. Po mogućstvu, svakog dana puno povrća i voća dobro opranog, kao i proizvoda od žita, odnosno crnog integralnog brašna. Od mesa se preporučuje piletina i riba. Osim vode treba piti slatko i kiselo mleko, jogurt, biljne i voćne čajeve, negaziranu mineralnu vodu, blago zasoljene supe.

Pojava virusnih infekcija može da se spreči održavanjem lične higijene, koja podrazumeva redovno pranje ruku i korišćenje bezbedne vode za piće. Na putu treba koristiti isključivo flaširanu vodu. Hrana mora da bude termički dobro obrađena, a površine koje se koriste dezinfikovane. Takođe, treba izbegavati kontakt sa obolelima od ove infekcije.

Bakterijske infekcije

U bakterijska oboljenja organa za varenje spadaju crevne infekcije i intoksikacije, odnosno trovanje hranom. Trovanje izaziva bakterija staphilococcus aureus. Ona produkuje termostabilni toksin koji se najčešće nalazi u mlečnim ili mesnim proizvodima. Već nekoliko sati od unošenja zagađene hrane javlja se povraćanje i dijareja. Na sreću, nastala bolest traje kratko i prolazi spontano. Osim oralne, a u težim slučajevima parenteralne rehidracije, odnosno infuzije, druga specifična terapija nije potrebna. 

Do ove vrste infekcija mogu da dovedu i mnogo opasnije bakterije (salmonella, shigella i escherichia coli) koje u organizam dospevaju unosom termički neobrađene hrane, najčešće jaja, mlevenog mesa i mlečnih proizvoda. Pijenje vode zagađene bakterijama takođe može da izazove infekciju. Inkubacija traje od osam sati do dva dana, a onda dolazi do skoka temperature praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i dijarejom. U stolici mogu da se nađu i tragovi krvi ili sluzi. Bolest traje nekoliko dana, ukoliko ne dođe do komplikacija. Uz odgovarajuću rehidraciju, kod najvećeg broja bolesnika dolazi do spontanog izlečenja. Jedino mala deca, stari i hronični bolesnici teže podnose ovu vrstu infekcija, zbog čega dobijaju specifičnu antibiotsku terapiju.

Oporavak najmlađih
“Za brži oporavak mališana preporučuju se preparati poput orosala, nelita i drugih, sa optimalnim odnosom šećera i minerala. Rastvaraju se u vodi istresanjem iz već pripremljenih kesica. Ohlađen čaj od nane sa malo šećera i negazirana mineralna voda takođe su poželjni. Daju se često, u manjim dozama. Mlađem detetu daje se 1 do 2 kesice tečnosti na 5 do 10 minuta, a starijem po par gutljaja, ali ne više od 10 do 20 ml, sa pauzama od 10 minuta. Strpljenje prilikom davanja tečnosti je izuzetno važno, jer se samo na taj način rehidracija može uspešno obaviti. Ukoliko to nije dovoljno, obavezan je bolnički tretman uz primenu infuzionih rastvora. Voćni sokovi i gazirana pića nisu preporučljivi za najmlađe”, upozorava dr Korać.

Ponašanje obolelog

Osobe sa crevnom infekcijom treba da miruju i nadoknađuju izgubljenu tečnost. Zapravo, treba da se pridržavaju odgovarajućeg dijetalnog režima i terapije koju propiše ordinirajući lekar. Ovo je posebno važno za decu i starije osobe sa hroničnim oboljenjima, jer teže podnose crevne infekcije. Ukoliko se dijareja javi kod bebe nikako ne treba prekidati dojenje, jer blagotvornost majčinog mleka ubrzava ozdravljenje. Roditelji ne treba da brinu što deca ne jedu, jer je gubitak apetita dok traje infekcija uobičajena pojava. Smatra se da zdrave odrasle osobe daleko lakše podnose ovakva stanja uz odgovarajuću rehidraciju i režim ishrane.

Održavanje namirnica

* Pripremljena hrana treba da se jede odmah i da se ne drži duže od 4 sata na sobnoj temperaturi. 

* Termički obrađenu hranu čuvati na temperaturi do 10 stepeni, a najbolje na plus 4, u plitkim posudama, po mogućstvu ne duže od 2 sata. * Poželjno je da se kuvana hrana dobro podgreje i da se spreči dodir termički obrađene i sirove hrane.

Preuzeto: Yumama.com