Nema ničeg strašnijeg od gubljenja sati i sati našeg dragocenog vremena na društvenim mrežama. Svi smo bili tamo, da proverimo po stoti put u samo jednom danu, sve objave i lajkove, i to je ono što nas čas posla uvuče u beskrajno skrolovanje. To postaje sila navike, nešto što radimo, a da o tome ne razmišljamo.
Nažalost, aplikacije koje najviše volimo, Facebook, Instagram, TikTok, Twitter, savršeno su dizajnirane da od svih nas naprave zavisnike.
Ne možemo da skrenemo pogled
U SAD, prosečna osoba provede dva do četiri sata svog dana na svojim gedžetima, dodirujući svoje telefone oko 2.600 puta. Međutim, ne radi se o stvarnim pametnim telefonima o kojima su zavisni, već o živahnom društvenom okruženju koje podržavaju. Sa sobom nosimo milijarde mogućih veza gde god da idemo. Tamo gde su ljudi nekada srećno funkcionisali sa oko 150 pojedinaca u njihovim društvenim strukturama, sada imamo neograničen pristup svima i to nije nužno dobra stvar.
Studije počinju da otkrivaju vezu između upotrebe pametnog telefona i povišenog nivoa depresije, anksioznosti i loših navika spavanja, kao i većeg rizika od povreda u automobilu.
Međutim, uprkos težini njegovih posledica, korisnici i dalje imaju neverovatne teškoće da smanje vreme provedeno ispred ekrana.
Zašto je ovu zavisnost tako teško prekinuti?
Sve se svodi na dopamin. Naš mozak proizvodi ukusnu hemikaliju zvanu dopamin koja na kraju kontroliše našu motivaciju. Njegove efekte osećamo dok jedemo ukusan obrok, kada smo intimni sa partnerom, vežbamo ili vodimo dobar razgovor. U suštini, ovaj hormon „dobrog osećaja“ je nagrada za povoljna ponašanja, motivišući nas da ih ponavljamo.
Kada otvorimo naše društvene mreže, suočavamo se sa beskrajnim brojem društvenih stimulansa za nagrađivanje: poruke prijatelja i porodice, pohvale od vršnjaka, srećna lica…
Zbog toga svako pojedinačno obaveštenje, tekst ili čak „lajk“ može naterati naš mozak da oslobodi jedinu hemikaliju zbog koje se vraćamo po još.
Uznemirujuće, nedavne studije su otkrile korelaciju između problema mentalnog zdravlja i „aktivnosti na ekranu novih medija“. 48% onih koji su provodili više od pet sati na svojim telefonima dnevno razmišljalo je da sebi oduzme život. Ovo je u suprotnosti sa 28% onih koji provode samo jedan sat dnevno na svom telefonu.
Opsednutost društvenim mrežama lako može postati podla zabava, jer se često čini kao zdrava društvena interakcija kada nije. Takođe, podstiče korisnike da se stalno upoređuju sa drugima.
Ova tendencija ka poređenju često se navodi kao jedan od depresivnijih aspekata društvenih medija.
