Jedna od najvećih bitaka na prostorima Jugoslavije, tokom trajanja Drugog svetskog rata, jeste svakako, prema brojnim istoričarima, Batinska bitka, koja se odigrala nedaleko od Sombora. Batinska bitka predstavljala je vojnu operaciju za zauzimanje i osvajanje položaja na desnoj obali Dunava, na Batinskom mostobranu. Ova bitka vođena je od 11. do 19. novembra 1944. godine i to sa početnih položaja takozvanog „Patkovog kljuna”, sa bačke strane Dunava kod Bezdana. Prema rečima dr Predraga Bajića, Batinska bitka predstavljala je, za Istočni front, ono što je iskrcavanje na Normandiju bilo za Zapadni. Još tokom 1967. Pokrajinska vlast Vojvodine donela je odluku o izgradnji Memorijalnog kompleksa, a Muzej Batinske bitke otvoren je 1981. godine. Nakon građanskog rata u kome je nestala Jugoslavija, obeležavanje sećanja na Batinsku bitku je obnovljeno i svake godine obeležava se 11. novembra.
Na platou kod Spomen muzeja Batinske bitke kod Bezdana, tako je i ove godine svečano odana počast svim borcima koji su odneli pobedu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata na ovim prostorima.
Polaganjem venaca na spomen obeležje povodom 78. godišnjice od početka bitke, počast su odale delagacija Grada Sombora koju su činili gradonačelnik Antonio Ratković, predsednik Skupštine grada Zoran Rus i član Gradskog veća Darko Smiljanić, delegacija Ambasade Ruske Federacije koju su činili prvi sekretar Ambasade Igor Kiselev i pomoćnik izaslanika odbrane potpukovnik Denis Kučenev, delegacija SUBNOR-a koju su činili Petar Grabež, Laura Mihajlović i Milan Kovačević, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije koju su činili komandant Prvog centra za obuku Vojske Srbije pukovnik Lazar Ostojić, potpukovnik Slavko Đipalo i major Nebojša Mijailović ispred Vojnog odseka Sombor, kao i predstavnici SUBNOR-a iz zemlje i regiona i udruženja građana.
Tokom svečanog programa prisutne su pozdravili predsednik Gradskog SUBNOR-a Sombor Petar Grabež, prvi sekretar Ambasade Ruske federacije u Srbiji Igor Kiselev, kao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković. koji je istakao da se ni jedan život koji je izgubljen u ovoj bici ne sme zaboraviti. On je takođe podsetio sve prisutne zašto je važno obeležavati godišnjicu ove teške bitke.
„78 godina posle, mi slavimo istinu i pobedu izvojevane u Batinskoj bici, a to je istina o slobodi koja nije data, već koja je osvajana pedalj po pedalj, ne samo u Batinskoj, već i u drugim slavnim bitkama tokom Drugog svetskog rata koje su trajale pune četiri godine. To je istina o bojištima, o logorima i zločinima nad narodom koji je umeo da voli i ceni svoju slobodu i brani svoju otadžbinu. To je istina o borbi i žrtvama naših predaka koji su znali ono što i mi danas znamo, a to je da jedino u slobodi i miru jedan grad, jedan narod i država mogu da se grade, razvijaju i napreduju. Ta istina je za naše pretke imala visoku, za neke i najvišu cenu koja je plaćena krvlju, i upravo zbog toga, ta istina je nama koji smo danas tu, ali i našim potomcima koji će doći posle nas, zavet da je moramo čuvati od zaborava kao najdragocinije porodično blago i biti ponosni na nju!“ poručio je gradonačelnik Ratković.
Batinska bitka bila je jedna od prvih pobedonosnih frontovskih bitaka koju su u završnici Drugog svetskog rata, zajedno, vodile naša i sovjetska vojska. Uspešan završetak te bitke značio je otvaranje puteva za dalje napredovanje prema Budimpešti i Beču sve do konačne, velike pobede 9. maja.
Za nešto više od dve nedelje, koliko je Batinska bitka trajala, u nebeski stroj besmrtnika upisano je 2.175 imena – 788 jugoslovenskih i 1.387 sovjetskih boraca.
Povodom obeležavanja 78. godišnjice Batinske bitke u Spomen muzeju Batinske bila je zvanično otvorena izložba „12. Vojvođanska udarna brigada“, a u okviru svečanog programa nastupio je Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
