Neurotransmiter koji se dosada najčešće povezivao sa dobrim raspoloženjem- što jeste opravdano, ima uticaj i na mršavljenje i generalno na ishranu pa tome treba posvetiti pažnju.
Neurotransmiter i hormon serotonin jeste hemikalija koja se uglavnom proizvodi u digestivnom traktu i vrši važnu ulogu u funkcionisanju naših ćelija zbog čega utiče na brojne telesne funkcije, od apetita do psihičkog stanja, piše “Psychology today”.
Treba pomenuti i da deluje na kvalitet sna i na- što će mnogi zaključiti, dobro varenje. Koristi od serotonina su brojne. Međutim, ne proizvodi svaki organizam optimalne količine ovog hormona. Jedan od razloga zašto ljudi imaju različite nivoe serotonina jesu i naši geni.
“Psychology today” ističe da su geni poput upustava koja “govore” našem telu koji delovi proteina su mu potrebni za što bolje funkcionisanje. Zato su osobe sa “upustvima za serotnin” manje sklone brojnim zdravstvenim problemima među kojima je i depresija.
Dakle, kod pojedinih ljudi se proizvodi manje proteina povezanih sa serotoninom.
Važno je da razlike u proizvodnji serotonina mogu da dovedu do ekstremnog povećanja ili smanjenja serotonina što dalje ima efekta na varenje, pojavu stresa, anksioznosti…
A bitno je i to da pored genetike na nivo ovog hormona utiče i naše okruženje odnosno ponašanje, tačnije ishrana, dovoljno sati sna, vežbanje ili izlaganje Sunčevoj svetlosti.
Šta je to serotonin dijeta?
Hrana ima indirektan uticaj na nivo hormona sreće tačnije preko triptofana, amino kiseline koja se pretvara u serotonin. U kojim namirnicama ima ove kiseline?
Na toj listi su piletina, ćuretina i riba bogate proteinama, ali i orašasti plodovi, ovsene pahuljice, jaja i soja.
Triptofana ma i u čokoladi i semenkama susama, bundeve i suncokreta, pa serotinsku dijetu zapravo čini jelovnik sastavljen od pomenutih namirnica.
Na primer, možete doručkovati ovsene pahuljice prelivene mlekom sa komadićima oraha ili omlet, za ručak može da vam posluži sendvič sa ćuretinom ili specijalitet od ribe, a kao večera laganiji obrok od iste vrste mesa.
Treba imati na umu da se serotinska dijeta primenjuje uz preporuku lekara jer se tako uzima u obzir zdravstveno stanje pojedinca.
Serotonin i poremećaji u ishrani
Hormon sreće tačnije njegov nedostatak u organizmu povezan je sa određenim poremećajima u ishrani, poput prejedanja i bulimije. Kada nema dovoljno ovog hormona, javlja se osećaj depresije, implusivnost i poteškoće u prepoznavanju osećaja sitosti što zatim prouzrokuje navedene probleme.
Preuzeto: blic.zena.rs
Foto: Pixabay
