Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Šolcova popularnost nikad manja: Dok se nemački ministri međusobno svađaju, krajnja desnica profitira

Šolc

Iako je nemačka vladajuća koalicija, na čijem čelu je kancelar Olaf Šolc, na dobrom putu da ispuni većinu svojih obećanja, njena popularnost je opala u korist krajnje desničarske stranke AfD. Savezni izbori u Nemačkoj 2021. označili su prekretnicu u politici zemlje – dugogodišnji lider Angela Merkel najavila je da se neće ponovo kandidovati, a ankete su predviđale tesnu trku.

Razorne poplave u julu pomogle su da klimatske promene postanu ključna tema kampanje, a obe glavne stranke su obećale akciju. Međutim, nakon što je vodeći kandidat desnog centra CDU/CSU uhvaćen kako se smeje tokom posete pogođenom području, stranka levog centra SDP Olafa Šolca uspostavila je prednost u anketama.

Vladajuća CDU/CSU, nakon 16 godina provedenih na vlasti, postigla je najlošiji rezultat, Zeleni najbolji ikad, a SDP je bila najveća stranka prvi put od 2002. godine.

Šolc je postao novi nemački kancelar, formiravši koaliciju koju čine njegova stranka SDP, Zeleni i Slobodna demokratska partija (FDP). Ali kako se bliži polovina njegovog mandata, stvari izgledaju mračno za njegovu koaliciju i stranku, piše Euronews.

Anketa koju je sproveo Deutschlandtrend krajem avgusta pokazala je da bi, ako bi se održali savezni izbori, SDP prikupio samo 16 odsto glasova — skoro 10 procentnih poena manje nego kada je obezbedio vlast — i što je ključno, iza krajnje desnice – partije Alternativa za Nemačku (AfD).

Njegovi koalicioni partneri bi takođe izgubili podršku, što je podstaklo strah da krajnja desnica ima realne šanse da postane vladajuća.

Ideološke pukotine koalicije počinju da se vide

Za Šolca i njegovu koaliciju početak je bio relativno dobar. Nakon Putinove invazije na Ukrajinu, nemački kancelar je najavio da će ta zemlja potrošiti 100 milijardi evra na modernizaciju stare nemačke vojske. Saopštenje je dočekano sa velikom pompom, a Šolc je pozdravljen kao čovek koji je preko noći promenio 70 godina nemačke spoljne politike. Rejting njegove stranke je porastao i ponovo je bio rame uz rame sa CDU/CSU.

Rat u Ukrajini i potonja energetska kriza u početku su održali koaliciju ujedinjenom, ali se čini da to jedinstvo sada pokazuje neke značajne pukotine.

Nemačka je navikla na vladajuće koalicije koje su smatraju neuobičajenim u drugim evropskim demokratijama. Od 2013. do 2021. stranke desnog centra i levog centra vladale su u takozvanoj velikoj koaliciji, isto se desilo i od 2005. do 2009. godine. Iako je bilo povremenih javnih nesuglasica, pregovori između koalicionih stranaka obično su se odvijali iza zatvorenih vrata.

Sadašnja vladajuća koalicija je, međutim, javno iznosila svoj “prljavi veš”, a Šolc se smatrao nesposobnim da čvrsto upravlja “brodom”.

“Iza svih ovih [svađa] stoji kancelar Šolc koji nema kontrolu nad svojom vladom. Ministri blokiraju jedni druge i dok kancelar iznosi rešenje, nastavljaju da se svađaju u štampi. Svađaju se skoro o svakoj temi – budžetu, osnovnom dečjem dodataku, grejanju, ekonomskoj politici, itd”, rekao je za Euronews Rajnhard, 23-godišnji pravni pomoćnik i pristalica CDU/CSU iz Bavarske.

Prof. dr Robert Vehrkamp iz Bertelsman fondacije kaže da je ovo široko rasprostranjeno mišljenje.

Za mnoge Nemce koji su navikli da svoje vladajuće stranke gledaju kao usaglašene, prepirke sadašnje koalicije doprinose sve pesimističnijem raspoloženju u pogledu upravljanja državom.

Drugi prethodnu nemačku kancelarku okrivljuju za mnoge probleme sa kojima se zemlja suočava, kao što je usporavanje privrede. Oni tvrde da je nedostatak investicija i dugoročnog planiranja učinio Nemačku nekonkurentnom.

Prema rangiranju Instituta za ekonomska istraživanja ZEV za 2022, Nemačka se sada nalazi alarmantno nisko – na 18. mestu – među 21 vodećom svetskom industrijom, odnosno ekonomijom.

Otvoreni sukobi koalicionih partnera zasenili sva ispunjena obećanja

Šolcova koalicija okuplja tri stranke sa verovatno većim ideološkim podelama nego što su imale SDP i CDU/CSU na čelu sa Merkelovom. SDP je progresivna partija levog centra, Zeleni veruju u izvesnu intervenciju države, posebno kada je u pitanju energetska tranzicija, a FDP je partija slobodnog tržišta koja veruje u ekonomski liberalizam.

U maju su privatne nesuglasice između stranaka izbile u javnost oko predloga zakona o smanjenju emisije fosilnih goriva iz individualnih ložišta domaćinstava i zgrada. FDP je blokirao nacrt zakona, uprkos tome što ga je prethodno odobrio. Stranka je kritikovala pristup Zelenih energetskoj tranziciji, dok su Zeleni burno reagovali i optužili FDP da je nepouzdan partner.

Nesporazum je nastajao mesecima, a dve strane su javno istupale jedna protiv druge od marta, uprkos 30-časovnim pregovorima u istom mesecu koji su imali za cilj rešavanje spora.

Rasprave su nastavljene i nakon toga, što je u avgustu dovelo do neuspeha koalicije u pokušaju da se dogovore o zakonu koji nudi šire olakšice na korporativne poreze vredne milijarde evra u cilju oživljavanja rasta u zemlji. Ono što je upitno za Šolca je što i njegovi koalicioni partneri koji su u međusobnom otvorenom ratu postavljaju pitanja da li on kontroliše svoju vladu.

Ipak, uprkos ovom rastućem nezadovoljstvu javnosti, Bertelsman fondacija je u svojoj reviziji vladajuću koaliciju, koja je na funkciji od decembra 2021, ocenila kao generalno dobru. Istraživači su pogledali 453 obećanja koja je savezna vlada dala pre dve godine i otkrili da je skoro dve trećine obećanja koalicije ili u potpunosti sprovedeno ili su barem u toku.

Da li bi krajnje desničarski AfD mogao da iskoristi nezadovoljstvo Nemaca?

Stranka koja je dosledno imala koristi od nepopularnosti koalicije je krajnje desničarska AfD. Nakon što je osvojila samo oko 10 odsto 2021, stranka sada ima oko 22 odsto podrške.

Sve veći broj tražilaca azila takođe je podstakao napredak AfD-a, koji je sada ne samo drugi u anketama za savezne izbore, već je i vodeći u istočnim državama Brandenburg, Saksonija i Tiringija, u kojima se izbori održavaju 2024. godine.

Uprkos tome, nejasno je da li stranka ima put do vlasti i potencijalne partnere. Sve glavne stranke trenutno izbegavaju ovu grupu, a CDU je u avgustu ponovo potvrdio svoje odbijanje da sarađuje sa krajnjom desnicom.

“Imamo jasan stav u CDU. Mi ne radimo sa AfD-om. Ni u parlamentima, ni u lokalnim savetima”, ponovio je u avgustu lider najveće nemačke opozicione stranke Fridrih Merc.

Tagovi:
Pročitajte još: