Rođen je 14. juna 1889. godine, na uglu ulice Šeširdžijske (Ilije Birčanina) i Zelene bašte (Maksima Gorkog), na Selenči, kao najmlađe od dvanaestoro dece Jožefa Kiša i Katalin Kun. Osnovnu školu pohađao je u Somboru, a potom je učio trgovački zanat kod Strilića u radnji, na pijaci „u lancima“. Tokom 1917. godine, za svoj 18. rođendan, sam sebi je kupio fotoaparat, budući da je bio pasionirani ljubitelj fotografije. Istovremeno, izradio je sebi malu fotografsku laboratoriju.
Tokom januara meseca 1921. godine, „trbuhom za kruhom“, Jožef Kiš se otisnuo iz Trsta do Francuske, pa odatle, kao slepi putnik broda „Akvitanije“ stiže u Njujork. Tamo je radio najpre kao čistač ulica, raznosač mleka, poslastičar, dekorater izloga i slične jednostavne poslove, da bi se 1922. godine odselio u Kaliforniju, gde je filmska industrija bila u usponu. Zaposlio se u Holivudu kao statista i garderober, a paralelno sa time usavršavao se u izradi fotografija. Neke od njegovih radova video je njegov sunarodnik Aleksandar Šandor Korda, koji je Kiša uputio na umetničku školu.
Kišova profesionalna afirmacija počela je od momenta kada su se u Holivudu pojavili ton-filmovi. Između 1942. i 1966. snimio je preko 140 filmova, a radio je neke od najvećih studija u Holivudu, sa najvećim svetskim producentima i rediteljima, kao i značajnim glumcima. Za poslove dekoratera i fotografa na filmovima, čak 5 puta je bio novinovan za Oskara i to za sledeće filmove: „Adresa nepoznata“, „Jovanka Orleanka“, „Putovanje u središte zemlje“, „Tanka nit“ i „Brod ludaka“. Za poslednji u nizu ovih filmova dobio je svoj jedini Oskar, 1966. godine. Radnja filma odigrava se na nemačkom brodu, koji se nalazi na Atlantiku. Ipak, sve scene snimljene su u studiju, a Kišov maestralni posao nije mogao proći nezapaženo i nenagrađeno, jer su gledaoci imali utisak da se film zaista snimao na okeanu.
Kiš je u rodni Sombor prvi put po emigraciji u Ameriku posetio 1930. godine, a potom ponovo 1960. i 1963. godine, a poslednji put u svom gradu bio je 1967. godine, kada je ovde doneo svoj Oskar. U tadašnjem intervjuu za „Somborske novine“, Kiš je naveo ga za Sombor vezuju lepe uspomene i dobri prijatelji, kao i rodbina. Istakao je i žal i nostalgiju za rodnim krajem, te da su ga ta osećanja, kako je bivao stariji, sve češće preplavljivala.
Jožef Kiš je umro 14. marta 1969. u Holivudu. Nažalost, još uvek u Somboru nema spomen-obeležja ovog velikana svetskog filma.
