Svako dvadeseto dete ima poteškoće u govoru

Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.

Statistike pokazuju da poteškoće u govoru, kao što su mucanje ili nepravilan izgovor pojedinih glasova, pogađaju svako dvadeseto dete. Kod mnoge dece to bude samo faza u razvoju govora i radom sa logopedom se brzo otkloni, ali se kod izvesnog broja dece nastavlja, te ova deca i odrastaju sa ovim problemom, najčešće zbog neredovne posete logopedu.

Ovako izgleda deo vežbi koje Nikola radi sa logopedom. On ima poteškoće u izgovoru pojedinih glasova, i čitanjem i pisanjem reči odnosno rečenica koje sadrže slova koja ih označavaju, uči da ih prepoznaje i pravilno artikuliše.

“Ranije je bilo S, Z i C, a sada je Č, Đ i Š. Pomaže mi što radim sa ovom tetom, iako meni i nije puno smetalo što nisam umeo pravilno da izgovaram neke glasove. Dolazio sam ovde i sa pet godina”, priča nam osmogodišnji Nikola Maksimović.

Razvoj govora kod dece, objašnjava nam logoped, treba stimulisati od najranijih uzrasta. Beba ne razume značenje reči kojima joj se obraćamo ili joj pevušimo, ali prepoznaje njihovu melodiku i ritam, što je baza za kasnije pravilno usvajanje govora. Oko prve godine života već se javljaju prve reči, a vrlo brzo i prve rečenice:

“Ukoliko roditelji primete da beba do šestog meseca ne proizvodi pojedinačno glasove, da nema usmeren kontakt pogledom, nema vokale i slogove, najčešće BA, TA i PA, ako do prvog rođendana ne izgovori prvu reč (mama, tata, baba), ili nema do godinu i po – dve razvijenu rečenicu, to je siguran pokazatelj da bi trebalo da se jave logopedu ili stručnjaku koji se bavi govorno-jezičkom patologijom”, navodi logoped Ljiljana Ćirović.

Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.

“Naravno da nije dobro da im previše tepamo ili umekšavamo reči, jer ih tako vraćamo na fazu ranijeg razvoja, umesto da unapređujemo njihove govorno-komunikativne sposobnosti”, dodaje Ćirović.

Teškoće u izgovoru glasova kakve ima Nikola, njihova zamena ili nepostojanje, i šuškanje, najčešće su upravo u mlađim uzrastima, kao i mucanje i drugi poremećaji fluentnosti govora. Kada dete već krene u školu, javlja se druga problematika, uglavnom vezana za čitanje, pisanje i računanje.

“Važno je da se roditelji ne ustručavaju da dođu kod nas, jer najčešće i najjednostavniji savet može da reši naizgled veliki problem”, ističe za kraj naša sagovornica.

Izvor: Detinjarije