U ratnim izveštajima piše da je taj dan bio najkrvaviji za pripadnike 53. graničnog bataljona.
U Prvom svetskom ratu najveći verski praznici su poštovani, ali u bombardovanju 1999. neprijatelj nije imao ni toliko poštovanja. Uskrs – 11. april te 1999. godine, pamtićemo kao dan najžešćeg udara na teritoriju Srbije i pokušaja kopnenog upada.
Potporučnik Vojske Jugoslavije u penziji Petar Mišić podsetio je da će Vaskrs 1999. godine, za vreme NATO agresije, ostati upamćen kao jedan od najkrvavijih dana bombardovanja i najžešćih udara na tadašnju SR Jugoslaviju.
– Tog 19. dana agresije i trećeg dana pokušaja kopnenog upada na teritoriju SRJ i Srbije iz pravca Albanije, trpeli smo najžešće udare – rekao je Mišić i podsetio da su na Vaskrs, koji je te godine pao 11. aprila, na nas bacali i bombe sa porukom Srećan uskrs, Srbi!
– One su ispaljivane sa nosača aviona – rekao je Mišić naglasivši da u svim ratnim izveštajima piše da je to najkrvaviji dan za pripadnike 53. graničnog bataljona.
Tog dana poginulo je sedam vojnika i jedan podoficir 53. graničnog bataljona. Tog dana čak je i jato ptica ubijeno, a upotrebljeno je sve što je moglo da bude upotrebljeno. Taj dan bio je najkrvaviji na karauli Košare a mladi vojnici heroji, na odsluženju vojnog roka, odbili su tada napad dve brigade. Kako su izdržali, nikom nije jasno ni dan-danas.
Neprijatelj je koristio verske praznike za razliku od Prvog svetskog rata kada se primirje poštovalo makar na crvena slova.
– Tog dana na Vaskrs poginula je i najmlađa žrtva bombardovanja Bojana, beba od 9 meseci, u zagrljaju svoga oca – podsetio je Mišić.
Bojana je tada bila samo bebica od 9 meseci.
Izvor: Srbija Danas
